петак, 08 јул 2011 02:00

Црна малина

Napisano
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Дуго се сматрало да су најважнији извори антоцијана: грожђе, црвена и црна рибизла као и боровница. Међутим, постоји једна воћна врста ненадмашна у концентрацији ових важних антиоксиданаса који чувају организам од штетног утицаја слободних радикала, а са тим у вези и старења и пропадања.

Црна малина је по новим истраживањима најважнији извор ове корисности од које зависи дужина нашег века-живота. У ваљевском малиногорју она се гаји тек на пар места и присутна је само једна сорта, народ је зове Бристол, али заправо њен прави назив је Брисл (bristle), изведен из енглеске речи која означава нешто чекињасто, накострешено и љуто. Управо ове речи и објашњавају спољни изглед ове малине. Сва је прожета трнастим израштајима, није је лако брати нити јој прићи, као да се у сваком тренутку брани од воћара. Врло је приносна. Слободна процена је да може имати принос и до десет тона по хектару. Оно што одликује плод је, свакако изразита ароматичност велика отпорност на спољне утицаје. Коегзистентна је и у пољским условима може да издржи и до 7 дана , за разлику од црвене која у најбољем случају може издржати без почетка кварења и мењања структуре плода један до два дана. Период бербе је доста краћи свега 10 до 12 дана, а знамо да је за црвену у зависности од експозиције и сорте то готово период од два месеца. Црна малина је велике транспортабилне моћи, односно подноси транспорт и не калира. Европско тржиште ипак је више окренуто црвеној малини, док црну више протежирају амерички потрошачи. Лако се прерађује, а од свих производа чини се да је сок оно што плени квалитетом. Изразито ароматичан (мирисом је негде између црне рибизле и боровнице) питак и окрепљујући. Пласман за сада је у сопственој режији, није организован откуп, нити су откупљивачи заинтеросовани за њу. Нико не жели да експериментише и да иде несигурним током. На другој страни експерти селекције и промотери здраве хране сматрају да је будућност у њој. Ипак ваља нам сачекати, нека други пробију овај зид уместо нас.

Благоје Ранковић

Pročitano 10301 puta Poslednji put izmenjeno недеља, 20 децембар 2015 23:26

Srodni članci

Ostavi komentar

перископ

 

  • Ваљево је  знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    Ваљево је знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    У Ваљеву су, посебно од половине деведесетих до половине прве деценије 21. века, дизане сурове хајке против одређених људи. Међу…
    0 22. децембар 2023.
  • Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Др Владан Аџић пред очима аутора овог текста није успео да му закаже преглед на једној од очних клиника у…
    1 22. децембар 2023.
  • Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Младић на фотографији зове се Давид Станимировић. Улични је свирач из Београда. У Ваљеву се задесио пре двадесетак дана. Оног…
    0 21. децембар 2023.
  • На крају - освета
    0 27. март 2019.
    На крају - освета
    0 27. март 2019.
    Написали смо критички текст о наградама Града Ваљева. Благо смо казали да су три човека добила награде иако су поодавно…
    0 27. март 2019.
  • Дом војске је Библиотека
    1 08. јун 2020.
    Дом војске је Библиотека
    1 08. јун 2020.
    Већ подуже имам потребу да изнесем своје мишљење о будућој згради за ваљевску библиотеку. Први пут када је Скупштина града…
    1 08. јун 2020.
  • Зашто деца крију да су жртве вршњачког насиља
    0 10. август 2018.
    Зашто деца крију да су жртве вршњачког насиља
    0 10. август 2018.
    Боје се да ће их сматрати слабићима и кукавицама, из страха да ће се ситуација погоршати. Постоје знакови који нам…
    0 10. август 2018.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.