Народ је показао да је подложан стихији. Узалуд је сам председник говорио да ће потрепштина бити, да нема разлога за стампедо на продавнице и апотеке. Није био послушан. Већина становништа ове земље у много чему следи председника, али у овом случају не.

Председник није био послушан ни када је нашим људима који раде у иностранству препоручивао, па их и замолио, да се док траје епидемија не враћају у земљу, да овде не би ишли у самоизолацију или карантин. Сасвим је било могуће да неки од њих са собом донесу и вирус. За дан и по вратило се 36 000 људи, по речима председника, а до сада 61 000.

Када је у питању била стампедо куповина могуће је да би се све одиграло на исти начин да су председник и чланови Владе Србије отворили своје фрижидере и замрзиваче пред камерама. Углавном салва осуда се у почетку сручила и на прекомерне купце и на "гастарбајтере", тромесечне или вишегодишње. Али не знамо поуздано који су проблеми те људе одвели из отаџбине а сада их натерало да се у њу врате. Зато да не критикујемо и осуђујемо олако.Драмска књижевница Биљана Србљановић написала је да беспримерни себичлук друштво гура ка дну, када више и није друштво већ хорда без правила и морала. "Ако купите 100 маски и 100 пари рукавица, ако купите сваку кап асепсола и других дезинфекционих средстава, не значи да ћете се спасити. Ако оном до тебе није остала ни кап дезинфекционог средства, ни пар рукавица ниједна маска, он ће се заразити, па ће заразити и тебе или неког другог. У сваком случају ланац заразе ће се успоставити и кренути у висину, написала је књижевница.

Њу су напали да глуми величину, да прво понизи народ па очекује да се он тако унижен уздигне и морално  преобрази. Међутим, Биљана је у овом случају у праву. Беспримерна себичност иритира и уништава танку нит на којој почива друштво. Знају ли ти људи нешто што ми не знамо. Њихова логика је да прво осигурам себе у свему, па ћу онда почети да слушам државу и да узимам у обзир да постоји и неко други поред мене. Ако су наши свештеници нешто рекли о томе, ако су осудили такво понашање, а мени то промакло, извињавам се. Ако нису требало је да то учине.

Председник нас додатно уверава да брашна и горива имамо и за извоз. А да маске и рукавице у десетомилионском броју очекујемо од Кинеза. Ваљда ће их онда бити у апотекама широм Србије. Јер је наш градоначелник, као командант Кризног штаба, наредио да када пођемо у продавницу или код лекара обавезно будемо заштићени маском и рукавицама, којих нема. Шта ако нас не буду пуштали у продавнице, у апотеке, код лекара без тих заштитних средстава а ми не можемо да их набавимо. Не би требало да нас, који се придржавамо упутстава и препорука, због тога сматрају, и да се сами сматрамо, блесавима и лакомисленима. Па да следећег пута, не дај Боже да га буде, и ми, опамећени, јурнемо на продавнице и апотеке. На држави је да пропише у којој количини се могу купити та дефицитарна дезинфекциона средства. Ако не може другачије. А изгледа да не може.

Понеко утицајан пред камерама изјави да охрабрује што се међу људима пробудила људскост.  Тапшање, аплаудирање и певање не могу бити једини докази за то. Људскост и разумевање требало би да покажу и послодавци и држава, поред волонтера и нас самих..

Неће бити никако згодно ако ово потраје. Што рекао један грађанин Сарајева пред њиховом клиником у коју га нису пустили: "Испада да више не постоји ниједна болест осим короне". Једва чекамо време да је упутно бавити се и другим темама, а не само овом једном ванредном. Рецимо, зашто је Обница оваква, као на фотографији начињеној данас око поднева.

Узгред, када помињемо друге теме, да ли би вас изненадило ако би др Гвозденовић после овога поново постао кандидат за градоначелника. У политици ништа није зацементирано. Ако др Гвозденовић буде  одржао поредак у Ваљеву у овим ванредним околностима, ако буде имао  среће и не догоди се ништа трагично, ето му шансе. Они горе не би спречили таквог градоначелника да проба да обнови мандат.А др је шансу био изгубио због тога како је представљена и како је схваћена његова достојност, и колико је он сам томе допринео, а не због његове неефикасности. Млади Лазар Гојковић не би тиме много изгубио: извучен је из анонимности, закорачио  на широко поље, стекао мало искуства, па може да причека. 

И вама саветујем: читам, пишем, разговарам са понеким старим заборављеним пријатељем.Напољу сам ретко.Скоро као и пре ванредног стања. А на толиким ТВ каналима нема честитог филма са Феста, Кана, Берлина, Венеције.

Мијо Стојкановић

.