Опозиција (углавном Љубомир Радовић из Локалног фронта и Ђорђе Павловић, СПС) за сада су у критици власти и градоначелника знатно блажи него што је то било према претходној власти на челу са др Слободаном Гвозденовићем. СПС, чији је Павловић сада гласноговорник у скупштини, тада је био коалициони партнер СНС. Вероватно ће се та критика изоштравати како време буде одмицало.

За сада је Ђорђе Павловић замерио владајућој странци да за разлику од оптимистичких планова Владе Србије катастрофично предвиђа будућност Ваљева, да је плашљива и да ако тако настави неће бити ни близу да оствари своја предизборна обећања. Он је те закључке извео из чињенице да је власт умањила буџет за више од 300 милиона динара у односу на протеклу годину.

Павловић је критиковао градоначелника што је трошкове својих путовања изван Ваљева оставио на прошлогодишњих 150 000 динара. "Са тиме се може стићи до Лајковца, не даље, појаснио је. Страни инвеститори, које толико прижељкујемо, неће тек тако сами доћи у Ваљево."А зна се добро да се царство не може задобити на душеку све дуван пушећи", поентирао је.

Па онда зашто су смањена укупна издвајања за спорт?  Павловић је у више својих наступа све то дозирао сасвим вешто. За нешто замоливши владајућу већину,за нешто предлажући да се обрати пажња, а за неке предлоге употребивши формулацију да то СПС тражи. Углавном ваљевски социјалисти поодавно нису имали елоквентнијег, вештијег па и тактичнијег говорника у скупштини.

Градоначелник је на ове примедбе само објаснио да му за трошкове путовања изван Ваљева не треба више од 150 000 динара. Све остало је на себе преузео Радоица Рстић. Он је Павловићу одговорио да је буџет увећан за шест процената, али у односу на реализацију у 2020. години, а да он, Павловић, држи демагошке и предизборне говоре.

"Ви оваквом градоначелнику предлажете да повећа трошкове својих путовања за дупло? Градоначелнику коме је једна од првих одлука била да осетно смањи плату себи и сарадницима. Човеку кога нико није видео да се по граду вози службеним аутомобилом. Градоначелнику који је својим контактима и утицајем испословао од Владе Србије 80 милиона динара које је Ваљево слободно да потроши у складу са својим проценама".

"Сви сте чекали да градоначелник као човек из спорта значајно повећа издвајања за ту област и да га ту сачекате. Али он као разуман и праведан човек није подлегао том искушењу". Тако је градоначелника бранио и афирмисао Радоица Рстић и неправедно би било рећи да то није успешно и уверљиво радио.

Зашто овај мало одоцнели текст. Да кажемо да су страначки гласноговорници у скупштини, бивши градоначелник Гвозденовић, Љубомир Радовић, с још понеким одборничким гласом дали  до знања да ће политика у скупштини бити врло занимљива, добро артикулисана и брањена.

И важније питање: Да ли ће ови најистакнутији  успети да израсту у право градско вођство. Најпре ови владајући. То ће зависити  од њиховог талента,од тога шта заиста желе да постигну, којим циљевима и вредностима ће бити истински посвећени. Колико ће се изборити за самосталност у одлучивању. Испита ће свакако бити. Јавност зна да буде наоштрена, да на свој начин пропитује, да прави разне претпоставке и калкулације. Као ово сада са доласком кадрова из околних места на неколико начелнички и директорских места у Ваљеву. А треба испунити и не мала предизборна обећања.

И зато је Рстић осликавао на такав начин портрет градоначелника, као скромног, разумног, реалистичног, а истовремено довољно утицајног тамо где треба. Да нагласи, преко портрета градоначелника, на којим су опредељима напредњаци, којим путем би да иду и како би грађани требало да их доживљавају.   Да бисмо видели  далекосежније резултате у самој стварности заиста нам преостаје да причекамо. Само острашћеност, забетонираност у ову или ону политику могли би у овом моменту дати чврст и недвосмислен одговор на то питање. Али тада, на тај начин, не видите све и не видите јасно.

Шира слика: Поред свих ових гласова који допиру са екрана и страница о свеукупном напретку ( у реду), нама требају и гласови који говоре о праву на достојанствено постојање без мољакања и разних уписивања, глас о зацељењу расеклина међу нама самима, о више праведности за све, о саосећању и сапатњи са онима којима је потребна. Да ли је то много? Не. За Човека то је таман неопходно. Само су гласови о томе, ако их и има, превише утишани.

Мијо Стојкановић

.