Да би се они одржали потребно је наставити са негом пре свега асимилационих органа — листа. Код шљиве је критичан период крај јуна и почетак јула, лето увек донесе опасност од појаве рђе, а она крије опасност потпуне дефолија ције, обезлишћа вања и губи так принос а и индиректно неприпремљеност воћке за зиму, тј могућност измрзавања. Сем тога увек су присутни лептири шљивиног смотавца који изазивају црвљивост као и покретне форме гриње које су одговорне за структурне промене на листу и деструкцију хлорофила. Наравно и овај пут се мора посегнути за хемијским средствима и углавном су то комбинације инсектицида на бази Диметоата (Системин,Диметоат) и дитикарбамата, фунгицида типа Цинеба и различитих Манкоцеба (Манкогал, Дитан). За решавање проблема прегљева мора се извршити третирање специфичним акарицидима типа Нисорун или Омите. Врло је важно упозорење да се ово третирање не сме вршити код раносазревајућих сорти типа Рутгерштетнер, Цимерова рана и Чачанска рана јер наведени препарати имају прилично дугу каренцу. Овим третирањем је и завршена заштита сорти типа Пожегаче—Маџарке— Белице која је природно резистентна на болести типа Монилие (мрке трулежи плодова и сушења цветова). Сорте типа Чачанске родне и Стенлеја, као и све друге које припадају контигенту америчких сорти; већ лагано улазе у фазу борбе против болести трулежи плодова. Но, о томе у следећем броју.

Б. Р.