Ваљево је у мраку, и у дословном и у пренесеном значењу.

Украшавање Ваљева коштало је 4, 9 милиона динара. Празнични дани и треба да се разликују од уобичајених дана у години. Нисмо у рату, нити нас је стигла каква грозна невоља, да се морамо само натуштити и погружити.  

Заиста не знамо да ли је 4, 9 милиона динара много за тај посао, нити да ли је баш та фирма то требала да ради, али Ваљево пред ове лепе празник, заиста лепо и изгледа.

Ако је до нашег мишљења ми бисмо волели да Ваљево благо и одмерено светли током целе године. Не само да светли сијалицама и украсима, него политиком, људима, атмосфером.Тада би то било место знатно спокојнијег живота и наде за младе, зреле и старе који у њему живе. Украси и блештавило за празнике дошли би као логичан след. 

А оно око хлеба и украса. Писао је владика Николај, у својим Мисионарским писмима, на приговор што се у црквама налази толико украса. Могло би се то све продати, па новац разделити сиромашнима. 

Украси у црквама стоје као подсећање људима овде на земљи, у малом, како изгледа вечност. Као што и сваки украс има своје посебно значење. А што се хлеба тиче, руски су бољшевици све црквене украсе претворили у овоземаљски хлеб, па опет Русија никада није гладовала као што је гладовала у тадашње време. Ако је поређење непримерено, молим да ми се опрости.

Мијо Стојкановић

.