Да цитирамо М. Крлежу: "Ја сам као стари пас што лежи крај плота, све види и све зна, али га мрзи да лаје". Крлежа је ћутао о ономе што види и зна да се не би замерио свом пријатељу Титу. Данас човека, који би рекао нешто о ономе што се зове наша стварност, на ћутњу нагоне нетрпељивост и мржња на јавној сцени. И финансијски безизлаз.
Генерална слика је да опозиција, критички медији и појединци сматрајући да фер избори овде нису могући прижељкују револуцију као 5. октобра 2000-те. Прижељкује се револуција која би са политичке сцене збрисала садашњу власт, а њене највише представнике одвела у затвор.
Ми мислимо да је боља рутинска смена власти на изборима. Власт изгуби изборе и иде у опозцију. То најављивање да ће после промене власти државни тужилац бити најзапосленији човек само је махање решетом. Код нас се формирала политичка класа од људи који хоће да живе од политике, сматрајући да имају месијанске способности. Та класа је састављена од врхушки разних странака и она се понаша у складу с пословицом да врана врани очи не вади, већ деле послове, утицај и положаје. А народ је у већини и даље у ситуацији да се мукотрпно бори за кору хлеба.
Власт показује намеру да влада 1000 година. И понаша се у складу с том наканом. Браниће власт свим средствима у наредних 1000 година. Ту количину самоуверености и надмености, то да се у црну земљу сатре свако ко јавно критички говори, а за кога се закључи да му политичке амбиције нису баш без основа, то до сада, од обновљеног вишестраначја, нисмо видели. И на делу имамо не политичку борбу, него борбу на живот и смрт, до последњег зрнца поштења, угледа и нечијег значаја. А власт свакако има таблоиде, телевизије, полицију и разне службе, па је у том разрачунавању много снажнија, па самим тим и одговорнија за створену атмосферу и последице.
Погледајмо око себе. Сад ви у таквој атмосфери напишите да је уређење тока Колубаре кроз Ваљево добар и важан посао. Напишите да је лепо да се установе културе одржавају и обнављају, као што су биоскоп "85", Модерна галерија, галерија "Трнавац, Дом културе. Да се понешто уради и око сеоских путева, мада сигурно недовољно. Или да се поразмисли да ли је баш највеће зло ако се библиотека изужгради у праку преко пута Дома културе где је урбанистичким планом и предвиђена. Ако то напишете на вас ће се преко друштвених мрежа сручити увреде издалека и изблиза да сте колаборант и продана душа властима.. А овима из близа је при томе тешко да петком дођу на Градски трг.
Ако напишете, рецимо, критички текст о наградама, с највишег градског места биће наложено хладно и бездушно лако да вам се на наредном конкурсу за медијске пројекте не да ни динар. И ви сте наравно у озбиљном проблему. Али кога се то тиче.
Па и на често ситничаво и заједљиво писање неких ваљевских портала о истакнутим предствницима власти, реаговало се с превише снаге и грубости. Ти људи који су доведени да обаве тај ружни посао, сутра ће отићи из Ваљева а зао дух ће остати. Могло се тим госпођама одговорити знатно елегентније и мање сурово и нечовечно.
Поврх свега овде су у јавности створило наопако мишљење да су новинари, и ови нејаки локални, дужни да пишу беспоштедно, да сва непочинства власти изнесу на светло дана, без обзира шта ће их то коштати.Хоће ли, на пример, остати без финансијски важног уговора који неће имати ко да надокнади. Нека не плаћају обавезе држави, рачуне комуналним предузећима, нека позајмљују новац за школовање деце, нека им извршитељи плене ствари, тај су позив је л изабрали. Све то заједно што смо навели је неиздрживо са становишта достојанства и слободе оних који се труде да бележе и коментаришу стварност.
Они који вас читају, као што нас читају службеници, наставнице и учитељице, немају потребу да се оглашавају. Они који би могли, и од којих очекујете да нешто поштених намера с минималним средствима подрже, потпуно су незаинтересовани и равнодушни. То вам је та ситуација. Што рекао Мирослав Ћиро Блажевић када је подржао српску листу у Хрватској на изборима за Европски парламент, неко мора први да престане с мржњом. Ко ће то овде бити.Да буде могуће писати одмерено, поштено и пристојно, а да су људи у стању да такве гласове чују. то Да не тражимо онај Крлежин плот.
Мијо Стојкановић
.
Najnovije od Valjevska iskra
3 komentara
-
Link komentara
субота, 28 децембар 2019 02:49
napisao/la Viktorija
Za Miladiju: Kad dodjes u neki grad, a on se slucajno zove Valjevo, nemoj ni slucajno da pomenes nikoga drugog, do nekog citata iz dela Desanke Maksimovic, Milovana Glisica, Vojvode Misica, ma samo Valjevce, a mozda i Matije Beckovic. Jer, gradjvni Valjeva su jedini valjani ljudi, valjanog pogleda na svet, valjani u svojoj reci i delu, valjani u svojoj valjanosti, da se uvaljase u toliku uskogrudost, gordost i nadmenost, te okorese od valjane gluposti. Sta fali gospodjo Miladija , sto je tekst novinarski profesionalno i vrhunski poneo sva kompleksno i sazeto metaforicki uoblikovana misljenja jednog profesionalca? Ukoliko nam plitak dzep ne dozvoljava da se mrdnemo dalje od rodne grude novoizgradjenim koridorima, da li mi iz Valjeva ne smemo dopustiti da nam bar vidici dozvole da se knjizevno mrdnemo dalje od sela iz kog potekosmo ili odakle dotekosmo? Ustvari, pitanje je da li ste Vi zaista sa ovih prostora, vec samo citate citate, a ne smisao poruke clanka. Kako bilo, Vas komentar se bas uklapa u sustinu clanka, gde isticete sopstvnu mrznju i zlo. Dakle, pisac je pogodio u srz, sto je jos jedan plus.
-
Link komentara
петак, 27 децембар 2019 21:54
napisao/la Nada
Ljudi se, pre svega, dele na dobre i loše, pametne i glupe... ma iz koje sredine dolazili.
-
Link komentara
среда, 25 децембар 2019 15:44
napisao/la Miladija
U Valjevskoj iskri u sred Valjeva,citira se hrvatski knjizevnik i hrvatski fudbalski selektor...
Ima li uopste Srba u Valjevu ili su svi Jugosloveni...
Tuzno, ali mrznja i nesloga dovode dotle...