Предлог двојице опозиционих одборника да се председник Србије Александар Вучић прогласи почасним грађанином Ваљева узбуркао је политичку јавност, а тек ће морати да уследе консултације по вертикали. Одборници СПС-ЈС у Ваљеву одабрали су тактику да буду већи католици од папе. Они поручују да боље од самих напредњака препознају успехе и величину председника и да би му у ставри они били прави следбеници.
Одборници Социјалистичке партије Србије др Зоран Живковић и Јединствене Србије Драган Поповић јавно су изнели предлог да Скупштина града прогласи почасним грађанином Ваљева председника Србије Александра Вучића. То су образложили заслугама председника за привредни опоравак Србије, за набавку вакцина, за довођење, за сада сигурно једне фабрике у Ваљево, изградњу брзих трака до аутопута, извесност гасовода.
Нису пропустили да кажу како се председник Вучић у томе може ослонити и ослања се на најближе и лојалне сараднике Ивицу Дачића и Драгана Марковића Палму.
Тај предлог је изазвао негативну реакцију владајуће Српске напредне странке у Ваљеву. Она је преко неколико канала заобилазно поручила да предлагање председника за почасниог грађанина није посао опозиционих странака, да је њихова анмера провидна, јер не могу да преболе што нису део власти. А да се напредњаци у свему што се тиче Ваљева могу снаћи и сами. И да оваквим поступцима СПС и ЈС себе додатно удаљавају од евентуалног прикључења власти.
Живковић и Поповић се нису износећи тај предлог у јавност консултовали са владајућом већином у Ваљеву, а још је мање да су се консултовали са службеним окружењем председника Вучића. И то је закомпликовало ситуацију и положај ваљевских напредњака учинио деликатним. Хоће ли се на скупштину ићи са тим предлогом или не. Ако је одговор потврдан да ли ће се напредњаци у том случају придружити предлогу опозиционих одборника или ће сачинити свој предлог. Неће ли примером Ваљева кренути море других градова и вароши по Србији. Ако се са предлогом не иде на скупштину (зашто не?) треба уложити доста памети и труда да се заборави да је предлог и постојао.
Поповић је, овога пута самостално,покушао да одстрани нападе на предлог критикујући писање неких портала о томе. Нашао је једни логичан излаз. Председник Вучић је председник свих грађана а не само оних у СНС-у, да успеси у обнови Србије припадају у највећој мери њему, али и свим грађанима Србије а не само напредњацима. Да напредњаци морају одустати од секташтва и себичности. И да Поповић као грађанин и одборник има право да предложи председника Вучића за почасног грађанина Ваљева.
Поповић је искусан човек, деценијама се креће око политике и у политици - по природи је сумњичав човек који не верује на прву реч и у догађајима и поступцима других људи тражи позадину и скирвене намере - да би помислио како ће њему сада сви поверовати на реч. И да у његовим политичким поступцима неће тражити позадину и необјављене намере.
Те намере су: да се настави са представаљањем ваљевске власти као стегнуте, плашљиве и споре која не прати убрзано напредовање Србије и енергију председника Вучића. А да би то у већој и бољој мери могли социјалисти и Јединствена Србија. Макару једном делу, у неком сектору, са неколико "наших" људи.
Предлог да председник Вучић постане почасни грађанин Ваљева може се сагледавати као пречица ка том циљу.Ко има смелости да се супротстави таквом предлогу а "сва светлост пада на нас".
Међутим не каже народ узалуд: Преко прече а около ближе. Овај бројнији део ваљевске опозиције не треба да се такмичи са владајућом странком у изражавању одушевљења спрам председника. То води ка идолатрији. Опозиција треба да се загледа у обичног поштеног човека који живи од свог рада или од своје пензије. Да говори о ономе што тако загледана тамо види. То је исправан и достојанствен опозициони политички пут. Тако би могла властима да остави да себи у заслугу узме привредни раст, аутопутеве, вакцине, гасификацију...Опозиција би опет имала свој разлог постојања и аутентичан озбиљан говор.
Узгред, у Статут града требало би унети одредбу, да када скупштина једном донесе одлуку да неког прогласи почасним грађанином, да се то више не може мењати тј. поништавати.
Мијо Стојкановић
.