До 17сати др Завен је већ прегледао око 50 пацијената. Није показивао знаке умора, ужурбаности или нервозе. Био је уобичајено смирен и сконцентрисан. Пред вратима његове ординације број пацијената није се смањивао. На место прегледаних долазили су нови. Број од 88 прегледаних у једној смени је заиста превише.

"Докторе, ова гужва пред вашим вратима да ли је због тога што сте добар лекар или што имате човечан приступ према пацијентима? Или је у питању и једно и друго?"

Доктор без размишљања одговори: "То је због човечног приступа."

"Не бих рекао", кажем. "Мора да је у питању и једно и друго".

Као лаик  мислим да се добар лекар не може ни бити без човечног приступа пацијентима. Чак мислим да ће мањакави бити и тачна дијагноза  и добро преписана терапија, ако лекар није показао љубазност и благонаколоност према пацијенту. Организам ће на неки начин и даље пружати отпор.

Др Завен се слаже с тиме. Као пример укратко исприча да у случају славног песника и лекара Јована Јовановића Змаја постоје два опречна мишљења о његовом лекарском умећу. Једни биографи су за великог песника тврдили да је био изузетан и као лекар, док су други сведочили да је Ј. Ј. Змај као лекар био несигуран, да је грешио у дијагнозама, да је прилично често мењао ординације. Али да су му човечност и саосећајност, посебно према деци, признавали и једни и други. Што је утврдилио његову славу и  добар глас и као песнику и као лекару.

Замолим доктора да то пренесе својим колегама, не би било наодмет да то знају. Допустите, кажем, да на кратко злоупотребим ваше време и да на тврду реалност вратим наш разговор. Лепо је све ово о чему говоримо, и ви заслужујете сваки респект, само би било добро када би у тоалетима наших здравствених установа увек било макар течног сапуна за руке, кажем. А, нажалост, нема га.

Доктор ме гледа, осмехне се и  ћути.

Мијо Стојкановић

.