Људи су стрпљиво стајали све до улазне капије. Све време слушали су врло пажљиво. Име игумана Рафаила (Бољевића) добро је познато и поштовано међу верницима у Ваљеву. За ауторитет који има, игуман Рафаило је још увек млад човек, рођен 1974. године.

Он је предавање почео опорим, упозоравајућим речима, за које је касније  доказао да имају пуно оправдање. "С једне стране посматрајући наш народ и наше вријеме видимо ужас.  Видимо народ који се распада Видимо масовна "вјешања", видимо читаве колоне "објешених" људи који "висе" по нашим булеварима. Тако је у градовима, тако је у селима,  у свим мјестима гдје људи покушавају да живе без Христа, без Цркве Христове, изван њених светих тајни, одричући се примљеног крштења, пљујући на њега, као што смо на крштењу пљували на сатану.  Одричемо се Цркве пљујући на њено учење, одричемо се њеног срца, односно свете литургије, одричемо се свих оних који су нас учили правој вјери и путу који води у живот вјечни

Заиста наш народ се налази у једном трагичном положају, Као један од најбогатијих народа на свијету, то можемо с одговорношћу да тврдимо, који се у овом оскудном 20 вијеку обогатио таквим звијездама и таквим свјетилима вјере, као што су равноапостолни владика Николај и древним оцима подобни Јустин, живи гладан и сиромашан. Погледајте с каквим поштовањем се према дјелима Св. оца Јустина односе светогорски монаси. Учење Светог оца Јустина било је прихваћено на Светој Гори још за његовог живота. То потврђује и молитвени  тропар написан непосредно по његовом упокојењу. Исто то важи и за владику Николаја.

Међутим и поред тог великог богатства, којим смо сврстани, обратите пажњу, у најбогатији народ на свијету, ми живимо биједно. Ми не користимо тај небески благослов, ми не пијемо тај нектар премудрости.

Ми имамо велико богатство које је ту на дохват руке, тако да је ужасно гледати  народ који умире од глади у близини таквог богатства. Срамно је гледати народ који се продаје за мале паре, народ који се сматра, и који то прихвата за јефтину радну снагу, народ који тражи ухљебљење где хљеба нема, у земљи далекој одакле се блудни син одавно вратио, а ђе ми непокајани блудници сви хоћемо да будемо.  

Да бисмо постали богати нектаром премудрости,  морамо да примимо учење. Погледајте ову књигу у мојој руци. То је књига "Светосавље као философија живота"  од оца Јустина. У овој књизи налази се небеско богатство, нектар премудрости и сладост православља. Али ми окрећемо главу од учења оца Јустина и владике Николаја. Неки нису ни чули за њих, неки су чули, али неће да уче. Неће да се обогате. Хоће, али неким другим богатством.Онда неминовно морају да се одвоје од Цркве. Да бисмо се обогатили учењем Аве Јутсина и владике Николаја треба учинити и мало труда. Јустин и Нуиколај су у православљу обавезни. Ако њихово учење сви не примимо у своја срца,не у своје џепове, нећемо се разумети.

Одричући се њиховог учења ми се одричемо Цркве. Господ је јасно рекао апостолима: "Идите и проповедајте, крштавајте и исцељујте. Ко вас прими мене прима". Апостоли нашег времена су Јустин и Николај. То исто важи и за њих.

И вас и себе још једном обавезујем да очувамо нашу највећу вредност, а то је учење наше Православне цркве, изражено кроз учење светог Николаја и светог Јустина. Да  тим учењем примимо то што имају да нам дају и да се нагло из сиромаха и болесника обратимо у богаташе и здраве људе, здраву заједницу, здрав народ". 

М. Стојкановић

.