Ђукан Ђукановић, плејмејкер Металца. Тек је напунио 25 година. Првотимац је постао са шеснаест. Капитен екипе је од 2011. године. Био је запажен члан тима у четири суперлигашке сезоне. Са Металцем је освојио два Лигашка купа Србије и три пута  играо у финалним утакмицама тог такмичења.

У сезони 2016/2017. био је најбољи одбрамбени играч Кошаркашке лиге Србије у категорији украдених лопти и најбољи плејмејкер лиге са просеком од 18 индексних поена по утакмици. У овогодишњој сезони у КЛС био је још бољи. Са просеком од 26 индексних поена по утакмици, у самом врху стрелаца и скакача, иако игра на позицији плејмејкера.

Наступао за клубове у Чешкој и Словенији, па се пре две године као зрелија личност и бољи играч вратио у Металац. Нисмо желели  да допуњујемо разговор непријатном ситуацијом у којој је Ђукан због болести одвојен од терена.

За Тебе се сада може рећи да си успешан кошаркаш. У самом си врху играча Кошаркашке лиге Србије. Да ли си некада помислио да би могао бити нешто друго? Да ли би мање искушења и стресова имао као правник или економиста, рецимо?

Ја волим кошарку и уживам у њој док играм. То је за сада мој живот. Каријера не може да траје вечно. Дође време када тело више не може да издржи такве напоре. Ја сам студент четврте године на Факултету за менаџмент у спорту. Намеравам да се по завршетку спортске каријере бавим спортским менаџерством. Врло мали број играча у КЛС може да током каријере заради толико новца да би имао дужи низ спокојних година.

Ушао си у кошарку врло млад, са девет година. Да ли ти је било напорно? Да ли си помислио некада, не могу ја ово више, окрећем се на другу страну?

Наравно да је напорно. Сваки спорт захтева да будеш зрео на свим пољима и да си спреман да се суочиш са многобројним искушењима. Било је пуно пута када сам био незадовољан и неиспуњен. Као и за све у животу и у кошарци је битно да човек пронађе себе, да нађе вољу да настави даље, да настави да ради на себи из дана у дан, колико год је то могуће.

Да ли си имао среће са тренерима? Младог играча може да уназади тренер који га не препозна и који нема стрпљења за њега онда када је то потребно.

Било је разних искустава са тренерима. Срећом више добрих него лоших. Могу да кажем да сам у досадашњој каријери најбољи однос имао са мојим садашњим тренером Михаилом Почеком. Мислим да је сјајан. Њега изузетно ценим и као тренера и као човека. Добру сарадњу сам имао и у Словенији са тренером Боштјаном Кухаром, за кога, такође, мислим да је одличан тренер.

Сада си у одличној форми, на прагу си играчке зрелчости. Да ли размишљаш да је време за нови квалитативан искорак у каријери?

Мислим да је природно да сваки човек има амбицију да направи нешто више у животу. Сада сам сконцентрисан да клуб и ја играмо што боље. Када се заврши сезона сешћу да размислим шта ми је даље чинити. У мени постоји мотивација да играм на вишем нивоу у сваком погледу.

Шта је разлог слабијих игара у Супер лиги? (Разговор смо водили после пораза у прва три кола.)

У КЛС смо се веома добро показали. Били смо најефикаснија екипа у целој лиги. Међутим, пред почетак Супер лиге остали смо без два изузетно важна играча, Бојана Крстовића и Јована Стаменића. За Јована је због природе болести, мале богиње, сезона завршена, а за Бојана се надамо да ће се опоравити ускоро. Сад се прибојавамо ко се још у екипи може разболети од малих богиња. Ја их такође нисам прележао. Ми играмо утакмице са седам осам играча. На спољним позицијама имамо само три играча који играју скоро целу утакмицу. Несумњиво, то је велики напор. Не треба губити из вида да су се све екипе појачале за супер лигу. Надам се да ћемо до краја лиге успети да забележимо две, три победе, што би у у оваквој ситуацији био пристојан резултат.

(Металац је успео да победи Динамик у Панчеву и Вршац на свом терену. У последњем колу изгубио је у Ваљеву од Војводине после два продужетка, са пола коша разлике На последње три утакмице Ђукан Ђукановић није играо.)

Какав је квалитет Кошаркашке лиге Србије?

Морам да кажем да је наша лига боља од чешке и словеначке лиге. Код нас се игра тактички зрелије и одговорније. У Чешкој је дозвољено до шест странаца у екипи. То су добри кошаркаши који личним квалитетом хоће да унапреде екипу. Али често злоупотребљавају добијену слободу. Троше превише лопти. У Словенији има неколико заиста озбиљних екипа.

Организација и услови за игру у ове две земље су изнад наше лиге. Код нас је мало клубова који пружају сигурност и добре услове за кошаркаше. Звезда и Партизан припадају европским великанима, сви други су далеко испод њих, по свему.

Ти си у једној фази имао великих проблема са делом навијача. Као и Филип Човић. Ти су навијачи мислили да Ти свој спортски статус дугујеш оцу и стрицу. Како си се изборио са тиме?

То ми је био тежак период у животу. Био сам врло млад да бих се лако изборио са таквим искушењима. Много ми је помогао боравак у Чешкој и Словенији. Сазрео сам тамо и ојачао као личност. Мислим да сам напредовао и као играч и такав сам се вратио у Ваљево. Надам се да сам то у ове две сезоне показао и на терену.

Могу да кажем да сам поносан на себе што сам пребродио таква искушења. Нисам поклекао, нисам одустао. Нашао сам у себи снагу и мотивацију да постанем бољи на сваком пољу.

Значи ли ти Награда града Ваљева?

Значи ми пуно. Захвалан сам онима који су ме предложили и онима који су одлучили да ја будем добитиник Награде у области спорта. То је велики подстрек. Моје је да себе, клуб и Ваљево представим што боље могу.

Мијо Стојкановић

.