Ово је фамилијарни разговор намењен широј јавности. Лидија Стојкановић је била је фудбалска репрезентативка од 1997. до 2011. године. Играла је фудбал на Исланду и тренирала њихове најбоље клубове. Водила је и крушевачки "Напредак". Увек се радо одазивала позиву из Србије.

Лидија је рођена у Бајиној Башти, Медицинску школу је завршила у Ваљеву, ДИФ у Новом Саду. Школовала се за фудбалског тренера. Радна је, културна, савесна и истрајна. Лидија је кђерка рођака потписника овог текста.

Лидија, имамо ли ми уопште женску фудбалску лигу у Србији? Имамо ли озбиљне клубове, долази ли ко на утакмице женских фудбалских клубова?

Имамо супер лигу од осам клубова. Прва лига има 10 клубова, а друга лига је организована по регионима. Имамо и развојну лигу за девојчице од 13 до 15 година, организовану по регионима. На крају сезоне победнице региона  (четири екипе) играју завршно такмичење за првенство Србије.

Од клубова најјачи су и најпознатији: "Црвена звезда" Београд, "Машинац" Ниш, "Слога" Земун, "Војводина" Нови Сад,  "Спартак" Суботица. Слога и Спартак ове године славе 50 година постојања. Машинац из Ниша је синоним за женски фудбал код нас.

Женски фудбал иде узлазном линијом, све је више девојчица, све је више клубова, али за пун процват мора се имати и стрпљења. Имамо и публику, али то је још мало у односу на јаче европске лиге. Последње финале шпанског купа за жене између Атлетика и Барселоне пратило је 60 000 гледалаца.

Како је са женским фудбалом на Исланду?

Фудбал је на Исланду најважнији спорт. Услови су феноменални како за мушке тако и за женске клубове. Женски и мушки фудбал су у свему изједначени. На Исланду сви спортисти раде, али последњих година и код њих се спорт све више професионализује.

Када си ти први пут отишла на Исланд?

Први пут сам отишла 2005. године као појачање суперлигаша HK Vikingur. Имала сам заиста добре наступе, па сам остала знатно дуже од планираног. Нострификовала сам диплому професора физичког, па сам у клубу радила као тренер, а када сам научила језик предавала сам у школи и у вртићу.

Како се живи на Исланду? Има ли незапослених људи?

За Исланд кажу да је земља без стреса. Лагодно се живи. Солидна су примања, мада ни трошкови нису мали. Међутим људи имају постојан осећај сигурности. Тако се осећају и странци на Исланду и зато остају. Незапослености скоро да и нема.

Ипак си напуштала Исланд ради посла у Србији.

Ако могу ја изнад свега желим да се фудбалом бавим у Србији. Вратила сам се први пут да тренирам "Напредак" из Крушевца. Велики клуб. У то доба је Напредак био вицешампион државе и финалиста купа и мени је био изазов да дођем у такву средину. Оставила сам све на Исланду и дошла. Провела сам тамо две године од 2011. до 2013. Истовремено била сам део стручног штаба репрезентација до 19 и 17 година. Након те две године поново сам отишла на Исланд. Године 2016. позвали су ме из Фудбалског савеза да преузмем репрезентацију до 19 година и да будем помоћни тренер у А селекцији. Радила сам годину дана и после тога нисмо продужили уговор. Ја сам се поново вратила на Исланд. До марта ове године тренирала сам једну суперлигашку екипу. Поново су ме позвали из нашег савеза да преузмем исту селекцију и да будем члан стручног штаба А селекције. Прихватила сам. Од јесени крећем са Про лиценцом, као стипендиста УЕФА и уз подршку нашег Фудбалског савеза.

Каква су ти очекивања од селекције коју ћеш водити?

Селекције до 17 и 19 година учествовале су већ на Европском првенству. Те су играчице сада окосница А тима. Очекујем да то поновимо и да будемо запажен учесник Европског првенства. Доста наших играчица наступа у познатим европским клубовима. Дакле, нисмо небитни на женској фудбалској мапи Европе и бићемо све видљивији.  

Да ли сада трајно остајеш у Србији?

То се никада не зна. Волим овај посао, у Фудбалском савезу имамо подршку, ми који се бавимо женским фудбалом добро сарађујемо. Сви су предуслови ту за леп рад.

Са краћим прекидима, једном две а једном годину дана, на Исланду си већ 14 година. Тамо више ниси странац?

Исланд ми је много дао. Волим ту земљу, али Србија је моја отаџбина, овде желим да оставим траг. А водити репрезентацију је највећа част коју можете доживети. У пријатељству сам отишла са Исланда. Имам горе пуно пријатеља што домаћих што наших људи одавде. Живот је непредвидив. Паметно је речено:Никад не реци никад.

У Ваљеву си завршила Медицинску школу. Долазиш ли? Чујеш ли се са школским друговима?

Нажалост ретко долазим у Ваљево. Одвео ме живот на друге стране. Повремено се чујем са старим школским друговима. Желим им све најбоље.

Мијо Стојкановић 

.