У Сарајево смо допутовали око осам сати навече. Глад је изгледао добро осветљен. Сместили смо се у мали, сасвим пристојан хотел ‘’Хајат’’. На Федералној ТВ, коју смо гледали одмах у хотелској соби, врло критички, скоро непријатељски став, према Милораду Додику и Републици Српској. Ми смо радници управе општине Уб на тродневном синдикалном излету у Сарајево. Моји већ долазе по други пут, ја сам први пут у главном граду БиХ, након свега оног.

Филм Павла Лунгина, добитник награде ''Златни орао'' као најбољи играни филм 2006. године.

Дубоко надахнута психолошка драма са изванредним глумачким остварењем Петра Мамонова у улози јуродивог старца Анатолија. Филм који нам драматично показује да и највећи грешници искреним покајањем и жртвеним покајничким животом могу досећи највећу Божију блискост. Филм који вас неће оставити равнодушним!

Топла препорука!!!

Испоруком балистичких проjектила M270 Хрватскоj Сjедињене Државе желе да изврше притисак на Србиjу  

Политички манифест Адолфа Хитлера "Мајн Кампф" (Моја борба) од данас је поново доступан у Немачкој, 70 година након завршетка Другог светског рата.

Пораст броја избеглица из Сирије у великој мери је повезан са потезима турских власти, који се огледају у подршци радикалних и терористичких организација, изјавила је портпарол руског Министарства иностраних послова Марија Захарова.

Шта ли је навело можда најславнију оперску певачицу коју је свет до сада имао, Марију Калас, да каже: ''Ако жена гледа само тело мушкарца, његову лепоту, значи да га жели. Ако тражи његову душу, значи да га воли.'' Светска култура друге половине 20. века неминовно се повезује са именом Марије Калас.

Годинама сам само пролазио кроз Ваљево. Аутобус би се на кратко зауставио у полумраку на старој аутобуској станици. Тек толико да купим новине које бих с муком читао док би се  пењали уз планину. 

Ја сам емигрирала у Канаду 30. децембра 1996. године. Претила је опасност да ми истекне виза, те сам спровела ту крупну одлуку. Чак се и мој отац противио, јер му је једино дете одлазило ''тамо далеко преко океана''. Дете је било амбициозна жена у средњим тридесетим годинама, са завршеним Електротехничким факултетом, којој је досадило да седи у добро стојећој београдској фирми и прима солидну плату за пар сати рада недељно. Како штрајкови по Србији нису уродили никаквим резултатима, ја сам осећала да је крајње време да реализујем своју идеју о ''напуштању земље'' и другачијем животу, ма шта то значило.

Носталгија или патриотизам? Свеједно. Обоје су увек ту. Међу нама у Аустралији има доста Срба, који су изузетно велике патриоте, а да нису ни рођени, ни дана живели у нашој дивној Србији. Некима то осећање буди чињеница да им је, ето, један од родитеља српског порекла. У то сам се недавно уверила када сам на послу упознала Маријану В. На вратима радње појавила се врло атрактивна средовечна дама ситније грађе. Не осврнувши се по радњи, пришла је газди да га поздрави. - Угледах те кроз излог. Дуго се нисмо видели па, ето, да свратим на кратко да ти се јавим. Како си? Шта има ново?- упитала је она. - Уобичајено. Доста се ради и добро је. Како је код тебе?- одговори газда. - Радим тренутно на два велика пројекта- опера и представа. Још увек сам у театру „Sydney Opera House“- рече Маријана уз широк осмех.

Путовао сам Русијом: најпре као дечачић од четири године, потом као дечак од дванаест, па као младић у двадесет седмој и најзад као зрео човек на почетку шесте деценије живота.

Мој, надам се не и последњи, боравак у Русији 2008. и 2009. године, иако везан за један пословни аранжман, завршио се вишемесечним путовањем по Русији и посетом мојим рођацима у Петрограду.