Никада није лако напустити родни град. Никада није лако напустити родну земљу. Али понекад се и то деси. Разлози су разни. Мој разлог је љубав, жена. После заједничког живота у Србији решили смо да се преселимо у њену земљу.
Живот ме је одвео далеко од Ваљева, у Сједињене Америчке Државе. Мој тренутни дом је у држави Њујорк, у граду Сенека Фолс.
Сенека Фолс се налази у северозападном делу државе Њујорк, између два велика језера, Сенека и Кајуга.
За ових пет месеци колико живим у Сенека Фолсу, упознао сам доста људи. У неким стварима смо доста слични а опет у некима смо доста различити. Највећа предрасуда које сам се ослободио била је о хладноћи самих људи. Американци, бар они које сам ја упознао, су јако гостољубиви и пријатни. Понекад желе да знају одакле сам то дошао, где се та земља Србија налази, а понекад једноставно разговарају са мном као да сам ту одувек са њима. Одласком у најближу православну цркву упознао сам неколико људи српског порекла. То су већ трећа и четврта генерација Срба у САД. И даље знају одакле су то дједови дошли. Неки из Крајине, Босне, неки из Србије. По неку реч знају да изговоре на српском. Неке делове српске традиције покушавају да преносе са генерације на генерацију. Православља се не одричу.
Једини страх који тренутно имам је зима. Кажу да су им зиме јако оштре и дуге. Први снег падне до краја новембра и задржава се све до краја марта, па чак и априла. За то време температуре падају и до -25 степени Ц. Тако да се за сада спремам за снег, психички и физички.
Душан Дучић