Ужице – Кад се развије сарадња историјских архива из два града у суседним државама, онда је могуће да и књига написана на ретком јеврејско-шпанском језику, говору Јевреја Сефарда, стигне пред наше читаоце. Догодило се то ових дана у Ужицу, у оквиру пратећег програма позоришног фестивала региона. Захваљујући деценију дугој сарадњи архива Сарајева и Ужица, у ужичком читалишту представљен је први том рукописа Лауре Папо Бохоретe, писаних пред Други светски рат, у граду на Миљацки, на овом сефардском језику.

 Отвориле су се читаоцима странице о животу Сефарда на балканским просторима, које је писала Лаура Папо Бохорета (1891–1942), кћи скромног сарајевског трговца Јуде Леона Левија. Била је списатељица, преводилац, прва сефардска феминисткиња, сакупљачица усмене традиције Сефарда. Преводила је француске песнике, а стварала поезију и прозу на јеврејско-шпанском језику. Популарност је доживела тридесетих година пишући драмске текстове за представе радничког друштва „Мататја”: једночинке „Аvia da ser” (Било једном), „La pasensja vale mućo”(Стрпљење много вреди), „Tiempos pasados”(Прошла времена) и друге. На почетку холокауста у Другом светском рату, наводи Википедија, оба Лаурина сина усташе су одвеле у логор Јасеновац. Скрхана болом, Лаура се разболела и умрла у сарајевској болници 1942. не знајући да су јој усташе убиле синове већ на путу према Јасеновцу.

 Њени рукописи дуго су стајали заборављени у неком од депоа сарајевског архива, а пре годину дана изнети пред јавност и у књигу преточени.

 – Фонд Лауре Папо Бохорета откупљен је 1961. године од њене сестре из Београда. Први том тих рукописа на јеврејско-шпанском језику штампали смо прошле године у сарадњи са амбасадом Шпаније и сарајевским Филозофским факултетом. Ови радови су занимљиво књижевно и историјско сведочанство о првим деценијама 20. века у Сарајеву – рекао је на ужичкој промоцији директор Хисторијског архива Сарајева, Фуад Охрановић, наводећи да се преко 11.000 метара архивске грађе чува у том архиву, с документима од османског времена до данас.

 По речима Сејдалије Гушића, који је пре Охрановића био директор овог архива, идеја пројекта јесте да се анимира културна јавност за озбиљније бављење јеврејско-шпанским језиком.

– Објављен је први том Лауриних рукописа, планирамо три књиге, а надам се да ће оне бити и преведене за ширу читалачку публику – казао је Гушић.

О делима Лауре Папо Бохорета на промоцији је говорио и Ужичанин Стеван Миловановић, један од ретких познавалаца овог језика. По његовим речима, језик којим је писала Лаура у основи има средњовековни шпански из 15. века (пре Сервантеса), који је на Балкану претрпео промене и помешао се на првом месту с турским, као и српским, немачким, француским језиком.

– Дело Бохорете је фолклорног карактера, она је стварала с циљем да утиче на публику, едукује сефардску омладину која је у њено време почела да заборавља свој матерњи језик. Лаурине мисли су да је најбоље живети у садашњости, не у прошлим временима, нити трчати у неизвесну будућност – навео је Миловановић.

По речима директора ужичког архива Жељка Марковића, ова промоција чин је представљања културе БиХ на овогодишњем позоришном фестивалу „Без превода”.

Текст преузет са сајта "Политике"

.