С времена на време попијем кафу са Јованом у ресторану "Златибор". Разговарамо о томе како, нажалост, не видимо ту доброту у дубинама народа о којој је писао Достојевски.   Али, ако су доброту у народу видели тако генијални умови као што су Достојевски, Соловјев, Толстој, мора онда и да постоји. Зашто данас лакше показујемо своје ружније него боље особине? Књиге које је Јован прочитао помогле би нам, засигурно, да не буде тако. Све што ваља налази се у старим књигама, говорио је Иво Андрић. Обојица саговорника имају, не својом вољом, више слободног времена него што желе. Без сталног запослења. Јован је у стању да цитира целе пасусе књига Балзака, Достојевског, Фрома, Игоа, како би поткрепио неку своју тврдњу.

Када си, Јоване, почео интензивно да читаш и колико сати дневно читаш?

Почео сам у четрнаестој години, када ми је наставница српског језика и књижевности рекла да је "Рат и мир" превише озбиљна књига за анализу у мом узрасту. То је била прва доза будућег овисника од читања. Годинама уназад читам  четири сата дневно. Прво сам открио Французе: Диму Старијег, Игоа, Балзака, Золу, Флобера. Касније су дошли Руси: Гогољ, Достојевски, Толстој, Соловјев, Берђајев.

Да ли само читаш романе?

Не. Данас све више читам књиге о социјалним идејама, књиге из историје, психологије, теологије, филозофије, па све до правних теорија.

Шта мислиш о људима који ништа не читају?

Укратко само једна реченица: Сажаљевам случај.

Шта они мисле о теби?

Вероватно исто.

Да ли читаш само из задовољства или у књигама тражиш нешто?

Тражим одговоре на питања шта је човек у свом односу према Творцу, према другом човеку, према супротном полу, породици, вери, нацији. Шта влада над човеком, које су његове наде, радости, туге, одакле су његови унутрашњи конфликти и борба са самим собом.

Твоја професија није везана за књиге и читање?

Не, ја сам се годинама бавио комерцијалом у разним фирмама. Сада сам тренутно, а то траје мало дуже, без посла. Држава и друштво одбацују  људе који би поштено и несебично радили за добробит и државе и друштва. 

Како долазиш до свих тих књига?

Купујем их у књижарама и антикварницама. Неке сам и "позајмљивао". Покојни професор Првослав Лазаревић, мој пријатељ, ослободио ме претеране гриже савести. Није велики грех "позајмити" књиге. Слабо их ко чита, а није било ни законом кажњиво.

Зашто би на крају крајева требало читати?

Карл Густав Јунг је у књизи Индивидуално несвесно написао да прочитано и утисци њиме произведени остављају трагове у свести, без обзира што смо одавно прочитано заборавили. Навео је пример два човека од којих је први прочитао близу 1000 књига, а други ниједну. И овај што је читао у једном моменту престане да чита. После петнаест година се нађу. И овај с прочитаним књигама све је заборавио. Али неутрални посматрач ће одмах по лепоти речи и мисли, по понашању и култури, препознати који је од њих двојице прочитао 1000 књига. Да ли смо рањавали или исцељивали људе?

Додали бисмо: Има веома озбиљних мислилаца који кажу да су елита данас у свету људи који читају књиге. Не они с јахтама, вилама, банкама.  И књиге нас могу спасити од усамљености када западнемо у њу.  

Мијо Стојкановић

.