Изузетак од овог неписаног правила су: Слободан Лазић Цимер, Радмила Обрадовић, Зорица Јеремић Шевић, Љиља с чувеним надимком и маленкост овог новинара. Извињавамо се личностима које смо поменули не питајући их  за допуштење, као и онима које евентуално нисмо поменули у овом контексту а требало је. 

Интернационални студио нас доводи у најдиректнију везу са савременим ликовним кретањима у свету. Галерију су знали посећивати и амбасадори земаља чији су уметници излагали у Ваљеву. На челу студија је Радован Трнавац Мића, једна од најблагодарнијих и најпозитивнијих личности у уметничком и  културном животу Србије. Зато исказујемо благи жал  што око Интернационалног студија нема увек одговарајућег ентузијазма, узбуђења и труда да се дође до Кантара. То се односи на  Ваљево по вертикали.

Не може, руку на срце, свака изложба имати снагу и мистичност ретроспективних дела великог Миће Поповића. Изложба графике 20 уметника из Бугарске, Канаде, Јапана, Данске, Швајцарске, САД, Француске, Мађарске, Данске, Белгије и Велике Британије, резултат је Уметничке колоније у селу Сићево, којом руководи нишка Галерија савремене уметности, и радионице графике у оквиру колоније.

Југословенску колонију у Сићеву организовала је 1905. године, када Југославије још нигде није било, касније тек славна Надежда Петровић са уметницима из Србије, Хрватске и Словеније.Надежда Петровић, узгред, преминула је као медицинска сестра у ваљевској болници 3. априла ратне 1915. године.

Галерија у Нишу на одређени начин је пандан нашем Интернационалном студију, тако да ће сарадња коју је најавила директорка  Емилија Билић, бити лако и са задовољством остварена.  

Мијо Стојкановић

.