Грешком у датумима нисам отишао на отварање изложбе Данила Стојановића. Чуо сам потом да је на самом отварању било око 80 људи. То је необично с обзиром да је Данило Стојановић и у ваљевским оквирима за сада непознат сликар. Није ни чудо, јер ово му је прва самостална изложба. Сазнао сам и да многи људи, што је опет неуобичајено за почетника, долазе да виде изложбу. Једног дана се појавио и колекционар из Београда. Издвојио је четири слике о којима жели да размисли, па да евентуално дође по њих.

Тако сам се једног предвечерја нашао пред Кулом Ненадовића. Данило је непосредан, предусретљив и љубазан. У Галерији је око 30 слика. Оне су "говорљиве", лако успостављате контакт са њима. Данило каже да жели да слике говоре за себе, да не мора он да их тумачи.

У скромном, лепом каталогу који прати изложбу, књижевница Лидија Јелисавчић Ћирић је написала да "Данило Стојановић слика живо, топло иронично и мисаоно. Његова четкица је пуна бриљантних боја, кроз које се креће у разним правцима,зависно од свог расположења. Снажан у акту колико и у поп арту, живој и неживој природи, а склон мистици колико и реализму. Све слике су прожете снажним страстима. Данилове слике имају чудовишне маштовите поруке у којима се сви препознајемо".

Данило Стојановић је рођен 1964. године. Ово му је прва самостална изложба. Зашто? Почињао је Данило да слика и раније, али су га ратови на простору некадашње Југославије сасекли у томе. Узгред, Данило је учествовао на скоро свим ратним бојиштима. Међутим, на његовим сликама нема ратне тематике. Тога му је било доста.  Рат је отерао из њега уметнички поглед на свет око себе. Требало му је десетак година да се поврати. Сада када је поново почео, и када се види воља и страст с којом говори о свом опредељењу за сликарство, нема сумње да ћемо имати још прилика да видимо његове нове слике. Данило није претенциозан човек. За своју прву изложбу није тражио неку од престижних галерија у граду. Била му је добра удаљена Кула Ненадовића. А као да је био сигуран да ће људи и ту доћи да виде његове слике.

Данило је завршио уметнички одсек у Ваљевској гимназији у време усмереног образовања. Наравно, за сада не живи од сликарства. Тамо где ради плаћен је мало, као и већина поштеног радног света, али има времена за размишљање. Ако је за утеху, за уметност је то важно. 

Мијо Стојкановић

.