Не бисмо волели да се догоди да ће хорског певања у Ваљеву бити дотле док проф. Драган Васиљевић буде могао да у руци држи диригентску палицу. Од 1972. године хорско певање у Ваљеву је незамисливо без проф. Васиљевића. Он је дириговао  Мешовитим и Црквеним хором, а  Омладински хор је  другој половини осамдесетих година учинио најбољим таквим хором у Србији. Када се догоди да у хорском певању у Ваљеву дође до замора, изнова  се појави  непресушни ентузијазам и велика стручност проф. Васиљевића да ствари врати на прави пут. Тако је и сада када је у "Абрашевићу" основан Дечији хор и када се ради на обнови некада славног Омладинског хора.

Годишњим концертима "Абрашевића" се прилази озбиљно и то је прилика да Друштво покаже у каквом је стању у овом сегменту свог деловања. Рекосмо да је Свечана сала Гимназије била препуна. Мало више препуна. Знатан број људи је остао изван сале. Разумемо да су маме и тате довели децу на концерт, да желе и да виде чега су им деца чланови, али би се морало размишљати у оваквим ситуацијама о сали Центра за културу или концертној сали Музичке школе.

Макар у оваквим приликама сала бива пуна. Хорска музика, као и музика уопште, утиче на леп начин на наше емоције и духовност. Наше цркве недељом и празницима су пуне. Вера позива на доброту, милосрђе, истинољубивост, молитве, покајање, нечињење греха, љубав према ближњем. Како онда да у овом граду једни према другима нисмо бољи, како да нема више  поштовања, уважавања и праведности међу нама. Кога да питамо за то.

М. Стојкановић

.