Од свих ваљевских манифестација потписник овог текста најрадије је одлазио, и још увек одлази, на књижевна збивања у Дворишту Матичне библиотеке. Зато што су писци паметни, образовани, занимљиви и мудри људи. И зато што догађаје из наше прошлости и садашњости сагледавају дубље и свеобухватније, имајући у виду човека као суштаствено хумано биће.

Због тога сам радије одлазио у Двориште него у обе галерије, концерте, пригодне годишњице или Тешњарске вечери. Овој се манифестацији приговара да је неодређеног концепта, да се креће  малтене од Силване до Нирване, да се програми одвијају на више простора у згуснутом времену. Има приговора и на утрошен новац, да се могао наменити за потребније ствари итд.

Да је концепција Тешњарских вечери разуђена, да их има свуда по граду,( а наводно их је све мање у Тешњару?!) то стоји. Али концепција Тешњарских вечери је од почетка била таква. Дословно таква. Оне нису замишљене као Гуча, Егзит, Бир фест, Бемус, Белеф, Битеф. Биле су замишљене баш тако да има свега и за свакога и да народ у великом броју дође на програме. И то се и догодило.

За време Тешњарских вечери можете видети да у Ваљеву, ипак, живе људи. Ту је неки млади свет, ту су породице. Види се живост.

Када бисте питали сваку власт у Ваљеву од оснивања Тешњарских вечери пре 32 године па до данас, да ли би желели да новац утрошен на манифестацију - а ове године се ради о 7,3 милиона динара што од министарства, што од спонзора - намени за обданиште, Дом здравља, водовод до неког сел - какав би одговор добили? Сумњамо да би одговор био: Одричемо се од Тешњарских вечери. Јер свакој власти је потребно да види грађане окупљене у великом броју а лепим поводом и у добром расположењу.

Ако би се одлучивало демократски, већином гласова, дакле, сумњамо да би и народ - готово смо сигурни у то - у већини изгласао да се укину Тешњарске вечери и новац буде усмерен на неку од поменутих страна. 

Ваљево је увек имало склоности ка масовности: од Сусрета аматера "Абрашевић", свесрпског фестивала фолклорних група, па до Тешњарских вечери.

Шта да се ради? Џез фестивал је са Миланом Ђурђевићем, као уметничким директором умногоме променио концепт, учинио га свежијим и привлачнијим. То је могуће урадити и са Тешњарским вечерима. Треба предложити и објаснити потребу за променом, онда размишљати и дати нови концепт. Али што рекао својевремно Радован Бели Марковић када је тражено да се промени лист "Напред". Не може то много, то је "Напред", народ се навикао на ово.

Узгред на књижевним вечерима у Дворишту последњих година највише је тридесетак људи. На концертима у Музичкој школи,када наступа баш атрактивно име сала буде попуњена. Изван тога родитељи деце која похађају школу и понеки љубитељ.

Мијо Стојкановић

.