Обележавање подвига и погибије потпуковника Павловића у Ваљеву сваке је године репрезентативније и с више пијетета. Венце су данас положили: породица пуковника Павловића, командант 204. Ваздухопловне бригаде, команда Ратног ваздухопловства, делегације Гарнизона Ваљево,  МУП-а - Полицијске управе у Ваљеву,  града Ваљева, Колубарског округа, ХК "Крушик" и Удружења бораца ратова од 1991. године.

Десет свештеника наше Цркве служили су парастос за спас душе пуковника Павловића.  Било је присутно и неколико стотина грађана. Њима су се обратили данашњи командант 204. Ваздухопловне бригаде потпуковник Жељко Билић и председник Скупштине града Ваљева Милорад Илић.

"Потпуковник Павловић био је поуздан командант 204. Ловачког пука коме су потчињени и колеге безрезервно веровали. Он је био одличан пилот који је волео свој позив, патриота, брижан отац и супруг. Миленко Павловић је био  храбар и племенит човек.  Оставио је све као да не оставља ништа:супругу, два сина, мајку, позив пилота који је волео, пријатеље и сараднике. Његов лет трајао је 12 минута. Погинуо је храбро у неравноправној борби и отишао у легенду. После лета потпуковбника Павловића више нису полетали наши ратни авиони у борбу против надмоћне и технички супериорније НАТО авијације", казао је потпуковник Билић.

Милорад Илић је казао дас ми учествујемо у стварању симбола отпора, слободарства и јунаштва у лику пуковника Павловића. Сећање на њега не јењава, него је све снажније из године у годину." Ми наше младе нараштаје треба да васпитавамо личношћу и примером патриотизма и јунаштва пуковника Павловића".

Очито је да је пуковник Павловић био честит и храбар човек. Он је као командант ратне јединице лично пошао на лет за који је знао да су му минималне шансе да преживи. Наилазили смо на сведочења да потпуковник Павловић није дозволио да то учине неки од млађих пилота, њему потчињених. После лета потпуковника Павкловића наши авиони се више нису дизали у неравноправну борбу против НАТО авијације. Логично је закључити да је неко на надлежном месту донео одлуку да нема смисла излагати сигурној погибељи наше пилоте.

Једног дана неко ће нам директније рећи, надамо се, да ли је та одлука могла да буде донета и пре последњег лета потпуковника Павловића. Имали бисмо један мит мање и једног хероја мање!? Нашем народу није мало митова и мртвих хероја. Али слава пуковнику Павловићу, коју је он својим несебичним и храбрим чином у потпуности заслужио. Он је, што за живота што постхумно, добио више  војничких одликовања и Орден Светог владике Николаја од Српске православне цркве.

Мијо Стојкановић

.