Када је дао тај интервју др Гвозденовић је био у комотној политичкој позицији: има лагодну већину у градској скупштини, контролише прилике у овдашњем СНС-у, нема никог ко би озбиљно реметио складан рад градске власти. Када све то имате онда немате разлога да говорите грубо и увредљиво. Можете себи да допустите чак и одређену великодушност спрам неистомишљеника и критичара.

Градоначелник је, међутим, здушно извређао неке ваљевске новинарке и новинаре, опозицију у Србији и свог дојучерашњег заменика. За новинарке је градоначелник рекао да су "доказ како се Дарвинова терија еволуције креће у супротном правцу од човека ка...Да су наложнице моћних људи и фирмиране љубавнице, које себе представљају као неке извештаче". Градоначелник неће да дозволи циркус на седницама Скупштине града. Ако нису васпитане постоје установе за преваспитање, а постоје и установе за медицинску помоћ, за оне који то не могу да схвате.

Опозиција у Србији не вреди пишљива боба, а памет и интелигенција Вука Јеремића равне су нули. "Опозициони Савез за Србију је херпес на лицу Србије, то су ситне пакости природе, магарећа клупа српске политичке сцене. Они мучу, не говоре", рекао је градоначелник.

Дојучерашњи заменик градоначелника Драган Јеремић је правио све проблеме и био главна сметња функционисању градске власти. Његове бесмислене идеје о енергетици на сечку и Техничком иновационом центру сада су одбачене и Ваљево ће се на паметан начин бавити реалним питањима. А то како се Д. Јеремић енормно обогатио треба да испитају надлежни органи. И његово понашање је за медицински третман, али од лекара друге специјализације од оне коју има др Гвозденовић.

Било је тога још и о томе је већ писано којегде. Наше је да укажемо да је градоначелник учинио оно што су његови непријатељи прижељкивали да учини: да претера са грубостима и увредама без потребе и на штету самом себи. Његови непријатељи сада мирне душе могу да кажу: Ето видите какав је, ми смо од почетка то знали и на то указивали. Он је недостојан функције коју обавља.

Градоначелник има право да се брани, да објасни јавности шта је његова политика, где трпи неправде и ниске ударце којих је, поштено говорећи бивало. Али градоначелник у томе мора да примери речи и средства. Јер, као што знамо прекомерна употреба силе, грубости и увреде наилазе на осуду.

Сталожени и озбиљни људи у Ваљеву, с којима смо разговарали о томе, а неоптерећени обавезним, било којим страначким мишљењем, такође, сматрају да је градоначелник у поменутом ТВ наступу претерао и да му то није требало. У Ваљеву је време за смирену, конструктивну и далековиду реч.

У Србији се ових дана, макар из два повода, води скоро прави вербални рат у високим сферама политике и друштва. Могуће је да у таквој атмосфери и градоначелников ТВ наступ буде у владајућој странци благонаклоно дочекан. Али она добронамерна тиха већина у Ваљеву од свог градоначелника увек очекује више такта, више одмерених речи и обзирности. Наравно и старање о комуналној инфраструктури, радним местима, сеоским путевима, безбедности грађана, стварање атмосфере за слободну и одговорну критичку реч.

П. С. Бавећи се идејом овог текста, аутор се сетио догађаја из дана свог дечаштва. У селу где је живео, као и у свим нашим селима, дечаци и младићи до изнемоглости су играли фудбал. Шта би  друго радили у оно мало слободног времена.

Међу нама је био младић, тада већ ученик средње школе у Тузли, који је бриљантно играо фудбал. Имали сте утисак да може да да гол када пожели. Имао је лак и елегантан дриблинг, лопта му се лепила за ноге и за груди, имао је савршен осећај за простор. Било га је милина гледати.

Једном је сеоска екипа отишла да игра на јаком турниру за више села. Младић је био наш главни адут.Међутим, одједном то није био исти фудбалер. Играо је несхватљиво грубо насрћући на противничке играче. У одбрани је панично испуцавао лопту, па где оде, у нападу је имао сужен видик, није сагледавао све могућности. Сви поред аут линије су се чудили шта се дешава. Младић је до тада био толико бољи од осталих да се нико није усудио да тражи да буде замењен. Судији је прекипело и на половини другог полувремена искључио га је због грубе игре. Изгубили смо ту утакмицу.

Младић је убрзо отишао на наставак школовања а да ником није објаснио зашто је тако играо, зашто је одустао од самог себе и свог талента. Шта је утицало да не искаже своје велике могућности.

Мијо Стојкановић

.