У празничним данима град и треба да буде свечан и леп. Људи су заслужили мало предаха,нешто блештаве светлости и улепшан простор по коме се најчешће крећу. 

Било би малициозно оспоравати позитивне резултате власти на макроекономском плану. Те резултате не оспоравају ни  уважени професори и економисти. Али ми се крећемо међу живом људима. Тако од педагога и психолога у ваљевским школама можете сазнати да превише деце долази из веома сиромашних породица, да је ту мука обезбедити минимум хране и одеће. Све више је разбијених породица и насиља у њима, несигурне и преплашене деце.

Број од 6000 званично незапослених, а  на то се додају још две хиљаде којих нема на евиденцији, није никако мали. Јесте мањи него што је био пре две-три године, али је далеко од тога да не изазива забринутост.

Па и овај пробелем са загађеним ваздухом било би лакше решити да су грађани нешто богатији, па да могу да плате прикључак на даљинско грејање и потребне инсталације, а  да после плаћају грејање које је скупље од грејања на дрва или на неквалитетан угаљ.

Трговкиње по продавницама, радници по радионицама и предузећима, трафиканткиње, конобарице, медицинске сестре, сељаци, новинари, очекују још увек да се успеси на макроекономском плану некако, макар мало, прелију и на њих.

И да не помињемо по ко зна који пут да грађани очекују да њихове шансе, прилике за посао и напредовање не зависе од воље страначких јаких људи, који те шансе по правилу деле својима. Да дође време у коме људи неће морати да се савијају пред таквима.

Што рекао један паметан професор, "човек је данас мало више од ништа, али се моћни око њега труде да га свуку на ништа". Човек мора да буде много више од ништа. 

М. Стојкановић

.