Мада се у блиској прошлости знало преетривати с прославама за сваких 800 метара или мало више асфалта. Често се у таквим приликама клао  бик,  ту су били трубачи са све надлежним министром и пратњом. Дернек као да је на помолу рај на земљи, а не километар асфалтног пута. Чак је један локални челник упокојене странке Млађана Динкића, положио преко потока однекле скинута стара врата, позвао ТВ камере и објавио да је изградио мост и направио малу прослву у то име.

Колико смо разумели, јуче приликом обиласка почетка афалтирања од Крчмара до Дивчибара у дужини од 12,5 километара и завршетка пута кроз Суводање није било трубача и бикова. У обиласку радова су били градоначелник Ваљева Лазар Гојковић и руководилац Одељења за грађевинско земљиште и инфраструктуру Бранко Вуковић. Уз младог градоначелника, рекло би се, некако и не иду те пренаглашености ни у веселости.

Рок за завршетак пута од Крчамра до Дивчибара је четири месеца. А овај пут кроз Суводање помоћи ће породицама Бирчанин, Петровић, Богићевић, Стојшић, Будимировић, Глигоријевић Ћосић, Васиљевић...да своју робу лакше допреме до Ваљева. И да имају лепше село.

Кад смо већ код таквих прослава. Хроничари су записали да је краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ, године 1926, само у једној години, народу подарио три моста на Дрини: код Бајине Баште,у Љубовији и у Зворнику. Хроничари не помињу шатре, бикове, трубаче. Мора да их није ни било.

М. Стојкановић

.