Драги владико, данас када постајете епископ ваљевске епархије, која је понекад кроз историју била саставни део других епархија понекад самостална, а од 2006. године обновљена као самостална епархија на челу са благопочившим епископом Милутином, који је управо био епископ Цркве Христове онако како су апостоли проповедали и оци сведочили, онако како ми православни хришћани верујемо.

У епархији која је у 20. веку, нарочито у другој половини 20. века, била извор и стециште вере, извор истинске и аутентичне вере, духовности и богословља, али и стециште многих и многих људи не само из Србије, који су жељни живога Бога и живе воде са извора Христовог долазили овде. Јер одавде су поникли пре свега Свети владика Николај, нови Златоусти, а онда и онај који се наслањао на владику Николаја, сведочио Христа као он,а пре њега свети оци, а то је свети отац Јустин Поповић.

Мало је данас православних Срба којих се није дотакла реч или владике Николаја или оца Јустина, а најчешће реч обојице. И који нису њиховом речју били обогаћени.

Епископ, дакле, јесте онај који служи литургију, а то значи да његов живот треба да се темељи на молитви и на вери у живога Бога. Ништа лакше и ништа боље од тога. Епархија у коју долазите јесте епархија вере, епархија молитве, епархија љубави. Народ ове епархије јесте честит и побожан народ.

Браћо и сестре, вашом вером, вашом љубављу, вашом ревношћу за истину Христову, за Цркву Његову сви се надахњујемо. И осећамо се да смо мањи од свих, да смо ваша браћа и да живимо, да постојимо и да делујемо вашим молитвама и вашом љубављу. И ево, драги владико, у такав народ долазите, у честити и побожни народ овог краја, ове епархије. И ви, благочестиви народе, сигуран сам добијате достојног наследника владике Милутина и оних старих великих владика ове епархије.Ваш владика Исихије израстао је на оном духу којим и ви живите. То је дух Светог Саве, дух владике Николаја и Аве Јустина. Кажем дух а то значи начин живота, то значи однос према Богу и однос према ближњем а то двоје не могу да буду раздвојени. Увек је исто: кад волимо Бога волимо једни друге, када волимо једни друге показујемо да смо ученици Христови.

Драги владико, сигуран сам да нигде ни на једним месту епископска служба није једноставна, нећу рећи да је тешка, јер је то бреме Христово а сам Господ је рекао какво је Његово бреме, али није једноставна. Зато што епископ, баш што је на месту Христовом, да би сведочио истину васкрсења Христовог, тајну Царства небеског мора пре свега да се распне. Не да се распне за апстрактног него за сваку душу која му је поверена, за најмањег брата који је изгубљен и који лута. Ви сте живели деценијама у манастиру и знате шта то значи.

Сабор ће се молити за вас с вером и надом да ћете овде изграђивати Цркву Христову, тело Његово, а да ћете хиљаду пута више бити награђивни љубављу, послушањем, спремношћу на жртву  овог благочестивог народа који је украс не само српског народа, него изнад свега и пре свега украс Цркве Христове. Јер ни народ не би био такав да није Христов.

Нека вас Господ благослови да служите литургију, да крштавате, венчавате, сахрањујете, да заправо у свим тајнама Цркве видите тајну Христову.

М. Стојкановић

.