Вахид Осминчевић се после свих хотела и градова за трајно скрасио у Бајиној Башти. Овде је 1975. године упознао и супругу Љиљану. Вахид каже да га је музика спасила од отрова у коксари или у некој од хемијских фабрика у околини Тузле, где би се запослио да није било музике.  Као капелнику  важније му је било да у оркестру има добре и одговорне  људе, па макар и не били виртуози на својим инструментима. Када је почео "белај", како Вахид назива грађански рат у БиХ, престао је да се бави музиком. "Да сам могао да спречим несрећу и укинем неправду, учинио бих то. Али нисам могао"    

Синоћ, на путу за библиотеку, прошао сам кроз порту Цркве Покрова Пресвете Богородице. Код главне капије сустигао сам двоје дечице, њихову мајку и претпостављам баку.Када сам се окренуо према цркви да се прекрстим, девојчица је, желећи да скрене пажњу на себе, два пута кратко додирнула моју руку. "Смири се, Марија, не досађуј човеку," казала је њена мајка

У периоду од 1989. до 1991. године у Ваљеву су се чули снажни критички гласови о стању у Србији и тадашњој Југославији. У порти Цркве говорили су с националних позиција Вук Драшковић, Веселин Ђуретић, Данко Поповић, Милан Комненић, Енрико Јосиф, Ђорђије Вуковић... Опозиционе странке оснивале су своје одборе најпре у Ваљеву. У Двориште су долазили најбољи писци. Врење идеја и политика могло се опипати руком. Тражио се нови пут за државу и народ.Потписник овог текста сматрао је да Радио Ваљево треба, колико је  нашој моћи, да да медијски одговор на то. Сматрао се довољно зрелим и дораслим за то

Техника Радио Ваљева омогућила нам је да у програм истовремено укључимо два или три саговорника, да разговарамо са њима и да они разговарају међусобно. Могли смо преносити било који догађај у трајању и по три дана, а да тон буде као да радимо у студијским условима. Овде, ипак, хоћемо да укажемо на важан допринос наше технике успешном функционисању Радија и стварању његовог угледа

Зато што радио није само информисање. Радио је пре свега утисак настао од пријатних гласова, смислених разговора, истинитих информација, ефектних јављања с лица места, талента за приповедање. Све то пропраћено одговарајућом музиком. Ми смо били преовлађујуће окренути информисању,  које је само у ретким моментима доносило слушаоцима узбуђење и наводило их на размишљање и став. То што су други по Србији још мање  разумевали шта јесте радио, није утеха за нас

Чињеница је да је Радио Ваљево званично с радом отпочео у новембру 1967. године. Међутим његов истински почетак догодио се четири године касније, када се из Радио Сарајево у Ваљево вратила Љиљана Кецојевић. Јер, Љиљана је са собом донела широко образовање, висок ниво личне културе и, што је посебно важно, велику жељу за личним успехом, баш у послу радио новинарства 

Несумњиво то је био дебакл. Покушаји да се катастрофа разблажи и замагли само је намера да се бедно стање нашег репрезентативног фудбала продужи у недоглед. Да се и убудуће привикнемо на то. Сви ти силни тренери, репортери и аналитичари се не усуђују да поставе неколико правих питања о узроцима овог јадног стања. То код човека мора да изазове додатну љутњу и резигнацију

Несумњиво то је био дебакл. Покушаји да се катастрофа разблажи и замагли само је намера да се бедно стање нашег репрезентативног фудбала продужи у недоглед. Да се и убудуће привикнемо на то. Сви ти силни тренери, репортери и аналитичари се не усуђују да поставе неколико правих питања о узроцима овог јадног стања. То код човека мора да изазове додатну љутњу и резигнацију

У Ваљеву су, посебно од половине деведесетих до половине прве деценије 21. века, дизане сурове хајке против одређених људи. Међу прогањанима била су двојица политичара, један посебно, неколико новинара, један уметник на месту директора Дома културе... Данас таквих хајки нема, не што смо ми постали обзирнији, праведнији и бољи, већ што је из јавног живота нестало јаких и амбициозних личности. Владајућа странка у Ваљеву ставила је све под контролу и није допуштен отворен лов на функције и директорска места. Но клица суровости је бачена у земљу и може опет да проклија

Др Владан Аџић пред  очима аутора овог текста није успео да му закаже преглед на једној од очних клиника у Београду, Нишу и Крагујевцу. Тако да ћу за ласерску интервенцију на оку уместо 1000 аутор морати да платим око 23 000 динара. И за преглед код специјалиста у Ваљевској болници најчешће вам кажу да нема слободних термина. И како онда да се човек не осећа лоше осећа и како да се носи с тиме