Васкрс је покретни празник. Према одлуци Првог васељенског сабора у Никеји, 325. године, Васкрс се обележава сваке године у прву недељу после  пролећне равнодневнице, после јеврејске Пасхе и после пуног месеца. Васкрс може пасти најраније 4. априла (пре Благовести), а најкасније 8. маја (после Ђурђевдана). 

Највећи и најрадоснији хришћански празник је Васкрсење Христово - Пасха.

Зашто се овај празник назива и Пасха.

Пасха је јеврејска реч и значи излазак - избављење. Јевреји су се, празнујући старозаветну Пасху, подсећали ослобођења својих предака из египатског ропства, односно догађаја када је Мојсије извео свој народ из Египта (Мисира) и повео га у Обећану земљу.

Хришћани славе новозаветну Пасху, избављење целог човечанства кроз Христа, из ропства и смрти. Славе даровање новог живота и вечног блаженства.

Према важности доброчинстава које смо добили Христовим Васкрсењем, Пасха је празник над празницима и славље над слављима. Богослужење овог празника одликује се величанственошћу. У зору, на дан празника, звоне сва звона на православним храмовима објављујући свету радосну вест Васкрсења Христовог.

Свештеници уместо тамних одежди носе светле. У цркви све блешти у сјају и радости. У току Светле седмице, то је седмица после Васкрса, звоне сва звона. Од првог дана Васкрса, па до вечерња Свете Тројице нема клечања и поклона у цркви.

Први понедељак (Побусани понедељак) после Васкрсне, Светле седмице, у црквама се после Свете литургије служи парастос за све који су умрли у нади свеопштег васкрсења. Од давнина је обичај да се на тај дан излази на гробове својих покојника. Тада се носе васкршња јаја, као символ општег васкрсења и прекађују се гробови.

Васкрсне песме се певају све до Вазнесења Господњег, Спасовдана, који пада у четрдесети дан по Васкрсу.