Ова је држава њихова колимко и твоја, и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја ти кажем: држава је својина свих који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима и још и више. Ко дакле краде државу, мордер је исти као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

Гле, још плачу удовице. Још се муче недорасли сирочади, питајући мајку где им је отац. А мајка им одговара: "Погинуо је за државу. Потонуо је у море, и рибе су га појеле". Ово није разговор једне мајке са својим сиротанима, него многих и многих хиљада мајки удовица са децом својом.

Зар тебе не хвата језа од оваквих разговора, који испуњавају ваздух који ти дишеш од Великог рата до данас. Не кради уопште, но нарочито не кради државу своју; ни државни новац, ни државну земљу, ни државну шуму, ни државни материјал, нити ма какву државну имовину. Јер ако крадеш навлачиш проклетство на себе, на дом свој, и на саму државу, Где је крађа ту нема благослова, ту је проклетство. То нам сведочи Свето писмо, у коме је на првим странама записана заповест: Не укради...

...Ко украде један динар од приватног човека, одговара за једну крађу, јер је покрао једног човека. Ко украде један динар, рецимо од Србије, тај је покрао више од 10 милиона душа те државе. Тај је одговоран за више од 10 милиона крађа. Ако су људски судови немоћни да то схвате и казне, казниће Онај који све види, све зна, који држави даје и одузима, који суди по вечној правди, и који кад осуди на вечиту робију, она је робија уситину вечита.

.