Предавање Драгослава Бокана, режисера, књижевника, публицисте, колумнисте, маркетиншког стручњака и током последњих ратова командатна формације Бели орлови, било је изванредно. Публика је то препознала, па је предавање о Светом Сави слушала с потпуном пажњом.

Драгослав Бокан је на почетку казао да нема бољег места за беседу о Светом Сави од овог овде, од ове манастирске и светоотачке катедре, са духовним благословом манастира Ћелије, а кроз њега са духовним благословом оца Јустина, најбољег и најнадахнутијег тумача светосавља.

“Велики је подвиг Светог Саве, тог скоро дечака, који из владарског двора одлази у Светогорску пустињу и тамо потпуно сам, без икога од оних који су уз њега узрастали и одрастали, живи у испосници претварајући кожу својих стопала у своје ципеле, ходајући по оштрим стенама, немајући ништа од оне удобности која је пратила читав његов дотадашњи живот.

Тај лични пример одрицања је показатељ правца и главни аргумент да речи Светог Саве доживимо озбиљно и аутентично, јер је он живи лични свевремени пример тога о чему говорим. Он не говори о одрицању а да се сам не одриче. Он не говори о испосништву а да сам није ушао у испосништво коме су се дивили светогорски духовници. Он све на себи, на свом личном опиту испробава, проверава и потврђује, па тек онда нас учи. Зато је он један од оних правих, ретких неумрлих, животворних, трајних учитеља. Због тог личног примера, у његовом случају обожења и светитељства, он је духовни отац целог нашег народа, не само одабраних молитвено јаких и мање грешних од осталих.  Он је руководитељ, вођа, инспирација и надахнуће, он је творац плана за српско путовање кроз историјски лавиринт, кроз наша голготска искушења. Он зна да је историја обично предворје вечности, уски и мрачни ходник који води ка дому Оца.

Његове активности нису престале његовом смрћу пре 780 година. Рекао бих да су његове активности данас и веће него пре упокојења. Због тога ми морамо да схватимо да нисмо сами, јер Свети Сава не припада прошлости, он независно шта ми мислили о њему и његовом подвигу живи међу нама и моли се за нас. И помаже нам да будемо део оне заједнице  коју је он изразио кроз идеју светосавља, о којој ћу овде покушати да кажем пар речи”.

Свети Сава је наш светионик у магли

“Ово је страшно време безбожништва, себичности и материјалне грамзивости које презире људе који иду путем Христа и Светога Саве”, казао је Драгослав Бокан.

“Људи у овом времену су просто омађијани. Иду као месечари, програмирани и безвољни, често без икаквог отпора злу. Ми морамо да разбијемо ове чини, наравно не сами, јер је ту неопходно садејство  духовно много јачих од нас, па нам и ту Свети Сава помаже.

Магија у медијима држи људе у мраку, они не могу да приме поруку, они не чују оно што им се говори, они не виде оно што је очигледно, а  камоли да осете тајну нечега што би морали својим трудом да постигну. Читава секуларна свест одвојености човека, културе, науке, државе и друштва од Бога и Цркве је у ствари магијска. 

Морамо зато изнова покрстити, христијанизовати сва наша знања, све наше спознаје, све наше информације, све што примамо од света око себе. Морамо заборавити на мржњу, а супротстављати се злу.

“Осетивши страхоте надолазећег времена Свети Сава нам је поручио да останемо верни Христу и опстанемо, не у историји као већина европских народа , већ у историји спасења и то јеванђелском просвећеношћу Духом светим нашег народа, наше државе, наше народне династије, наше саборне Цркве равноправних људи, заједнице верних у Христу.

Свети Сава је својим трудом изградио у 13. Веку српску нацију, када нације ни вековима после тога нису били ни Французи, ни Енглези, ни Немци, ни Италијани ни Шпанци. Свети Сава је изградио српску нацију у хришћанском кључу интегрисањем народа српског и православља у појам отачаства и отаџбине. Дошло је до преображаја паганске, племенске свести у хришћанску, отаџбинску свест.

И зато је светосавље наш светионик у ужасној магли, светосавље је наш ледоломац који разбија лед предрасуда, погрешних учења и лажних великана. Светосавље је онај најједноставнији призив да разумемо да нема ничег лепшег, бољег и важнијег за нас од тога да припадамо духовној култури.

Духовно писмен човек не мора ни да буде писмен у уобичајеном смислу. Али он зна да дан почиње молитвом и завршава се молитвом. Он зна да је читав живот захвалност Богу, а не тражење од Бога и од људи. Он зна где год да крене увек је у борби, увек у бици као Христов ратник. Зато се наш човек крсти и пред јело и пред рад и пред рат.

Ветар који је дунуо после спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, разнео је његов прах по трави, воћњацима, рекама и шуама Србије. И његов прах сада припада оном што је највише волео-његовом народу. Али не било ком српском народу, већ народу у Христу”.

На крају предавања проф. Драгослава Бокана, игуманија манастира Ћелије, мати Гликерија, је казала да је 31. годину слушала Оца Јустина како говори и беседи у манастиру. Сада јој се учинило да га кроз речи Драгослава Бокана поново чује. Драгослав Бокан је у књизи утисака потом написао да му је то највећи комплимент који је добио у животу.

                                                                                                                                                                                                                                                                М. Стојкановић 

.