Сама суштина културе је да оплемењује људски дух. Данас се у Бранковини, на додели награде Десанке Максимовић, потврдило да то јесте тако. Лауреат Милан Ненадић, својом појавом, поезијом и посебно оним што је рекао о Десанки Максимовић, показао је да је достојан те уважене награде.

Ненадић је казао да је Десанку Максимовић познавао од 1974. године, па све до њеног упокојења. За њега је Десанка свето име урезано у стабло нашег национа и језика. Заувек је запамтио једну њену страшну реченицу: Писање на језику народа којем се припада, равно је највећем родољубљу. Десанка је прошла кроз многе сциле и харибде, увек часног образа и усправног држања.

Да је ове године Десанкина награда отишла у праве руке образложио је председник жирија проф. др Бошко Сувајџић. "Милан Ненадић је истанчани мајстор везаног стиха, мајстор заната. Где год да је градио дубоко је засецао, темељно клесао, мајсторски цизелирао. Ненадић пише из горког обиља личног удеса. Милан Ненадић је све друго само не скрушени ходочасник стиха. Његова поезија је еруптивна, силовита и дивља.

У име Града песника и присутни народ поздравио је председник Скупштине Ваљева Милорад Илић. Писац Радован Бели Марковић дошао је, такође, да поздрави колегу Милана Ненадића. За промену био је знатан број наставника књижевности, ваљевских ученика и њихових другова из Сремских Карловаца. Одличан и надахнут концерт одржао је хор Филолошког факултета Лучиношке.  

Мијо Стојкановић

.