понедељак, 03 октобар 2016 16:24

Морам ли да будем...

Napisano

 

Радим неколико послова и то, по мишљењу других, сасвим солидно. То није довољно за егзистенцију. Шта је онда још неопходно 

 

Током лета водио сам трибине у Духовној библиотеци "Св. отац Јустин". Гостовали су игумани наших манастира, међу њима један доктор теологије, публицисти, чак један академик проф. др Предраг Пипер. Говорило се о озбиљним питањима вере, духовности и живота. По мишљењу уважених предавача и посетилаца био сам добар и компетентан саговорник.

 

На једном  радију  седмично водим емисију која је углавном посвећена Ави Јустину Поповићу.  Слушаоци нису богзна колико бројни, али они које познајем лепо говоре о емисији.

 

Ученицима другог разреда Средње музичке школе предајем социологију. Деца, која су веома заинтересована и пристојна имају само један час социологије седмично. Морам да се припремам као да имам и четири часа дневно у више разреда. 

 

Уређујем овај портал. Пре неко вече говорио сам у атријуму Дома културе са Бранком Лукићем и Узелцем о књизи Три дана љубави Усрефа Османовића. Догађај је испао веома леп, било је тачно 100 људи, мени су после казали да сам Усрефа, његово писање и његову родну варош Сребреницу учинио врло живим и привлачним. Не тражим најпрецизније речи, нити се овим хвалим, само желим да укажем на широк дијапазон послова које успевам да обављам, на најмање задовољавајући начин.  У егзистенцијалном смислу, то не значи готово ништа. Иако школа плаћа по закону, али тако је мало часова да ту нема шта да се плати, иако је манастир Ћелије, као организатор духовних трибина и покровитељ радијске емисије, предусретљив колико је то год могуће. Не бисте поверовали колико је то све у свему мали новац.

 

Наравно да ме та чињеница у овим годинама и са оволико искуства чини нервозним и дубоко незадовољним. Човек почне да криви самог себе због тога, помиње се властитих особина које су му помогле да дође у незавидну ситуацију. При томе ја уживам у свему томе што радим, лепо ми је и потпуно сам испуњен. А онда сам узео у руке НИН од 22. септембра ове године. Тамо је објављен интервју са нашим писцем Дејаном Тијаго Станковићем, добитником награде "Бранко Ћопић" за роман Есторил. Дејан Тијаго Станковић је дуго живео у Португалији. У одговору на једно питање он каже: "Да би у овој земљи пристојно живео, човеку није доста само поштено да ради и заради, већ мора да има неке посебне способности, као супермен. С тим напором који људи у Србији улажу да би преживели, на другим местима се живи сасвим добро. Изгледа као да се овде оре неплодна њива. А можда ми негде суштински грешимо? Да применимо неке проверене методе, али да их ми не прилагођавамо много, па да видимо шта ће се догодити? Можда наша њива није толико неплодна, него је ми обрађујемо погрешно, неком застарелом технологијом. Јер не знамо за боље". 

 

Није се тешко препознати у овим реченицама нашег писца.После њих човеку буде лакше, мада се у суштини ништа битније неће променити.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

Pročitano 2761 puta Poslednji put izmenjeno среда, 05 октобар 2016 12:38

Ostavi komentar

перископ

 

  • Представник убијеног а преживелог народа
    0 14. септембар 2019.
    Представник убијеног а преживелог народа
    0 14. септембар 2019.
    Године 1915. Турска је над Јерменима извршила стравичан злочин. Те и идуће године убијеном је око 1 500 000 људи.…
    0 14. септембар 2019.
  • Чекајући кишу
    0 14. септембар 2019.
    Чекајући кишу
    0 14. септембар 2019.
    Љубостиња је у току кроз насеље Миливоје Бјелица скоро пресушила. Њен ток виси о танком концу. Али зато несносно смрди.
    0 14. септембар 2019.
  • Где су поштени послодавци
    1 01. септембар 2019.
    Где су поштени послодавци
    1 01. септембар 2019.
    Један од угледних професора београдског Економског факултета казао је недавно да су нам данас насушно потребни поштени и културни послодавци.…
    1 01. септембар 2019.
  • Руски сликари помажу Дечије одељење Ваљевске болнице
    0 26. децембар 2018.
    Руски сликари помажу Дечије одељење Ваљевске болнице
    0 26. децембар 2018.
    Заједничком донаторском акцијом Интернационалног студија "Радован Трнавац Мића" и руских сликара, уз племенит гест хуманитарне организације "Споменак" из Београда, прикупљено…
    0 26. децембар 2018.
  • Дан као трептај ока
    0 06. децембар 2016.
    Дан као трептај ока
    0 06. децембар 2016.
    Лагано ходање корак по корак. Зимско драгоцено сунце на лицу. Неусиљен разговор. Асфалтирана стаза са светиљкама поред стадиона. Нове печурке…
    0 06. децембар 2016.
  • Јер, кад остариш
    0 07. март 2018.
    Јер, кад остариш
    0 07. март 2018.
    Када заиста остари, каже мој супруг, вратиће се у родни крај и у воћњаку с погледом на Дрину, измештеном од…
    0 07. март 2018.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    1 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    1 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    1 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    0 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    0 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    0 30. децембар 2016.