Рачуница је проста: 50 коза дају 100 литара млека дневно. По 80 динара  то је 8 000 динара. Пута 30 дана= 240 000. Пола иде на трошкове и зарада је 120 000 динара. За Србију сасвим солидна плата.

Господин Цветковић је широј јавности познат пре свега као власник предузећа "Елби" које се бави производњом електроопреме, пре свега изолатора за мреже средњег и високог напона. Запошљава око 50 радника. Извози у БиХ, Хрватску, Македонију, Енглеску, Иран. На тендерима Електропривреде Србије углавном није имао успеха. Љут, господин Цветковић је најављивао да ће променити град,државу, веру, нацију. Није то хтео озбиљно, макар ми тако мислимо,али је било храбро поручивати тако нешто нашој јавности пре десетак и више година, као што би било неубичајено и храбро и данас.

Пошто му је, како је осећао, дозлогрдило да подноси неправде на тендерима у Србији одлучио се да спроведе у дело своју давнашњу жељу да живи и да зарађује од земље. А земља у нашем крају је плодна, трава зелена, ваздух чист, потоци бистри. Није важно ни ако је имање зарасло у коров, папрат и дивљу лозу. Имање само треба оградити а козе ће одрадити остало.

Господин Цветковић откупљује козје млеко. Пет, шест људи му свакодневно продају млеко, међу њима и некадашњи високи општински функцкионер. Око 200 литара млека дневно купује од глумца Бранка Јанковића, који у Гуњацима код Осечине има фарму од 200 коза. Када направи сир господин Цветковић га враћа Бранку који га потом продаје у Београду. И све се прода.

Процесом лиофилизације, што је сушење воћа и намирница на веома ниским температурама, господин Цветковић у индустријскох зони у некадашњем "Стефилу" производи сурутку у праху (280 евра кг), сремуш у праху (кесица један евро, а у кутији има 30 кесица).

Послужио нас је кексом од јабуке, малине и јагоде (један кекс за један евро). Кекс је такође настао процесом лиофилизације. Лепо упакован такав кекс има дуг век трајања,лаган је, лак  за транспорт па га по препоруци НАСЕ у исхрани користе космонаути у свемиру. На овом послу господин Цветковић запошљава тренутно 12 радника.

Ево и причице која је могла стајати као засебан текст без ових пропратних, углавном познатих детаља о господину Цветковићу.Он је родом из Крчмара. Улепшава село, јер за себе узео звање градоначелника старе сеоске тврђаве која се назива Град. Преграђивао је тамошњи поток стварајући три каскадна језера. На трећем, највећем језеру затребало му је пет ари земљишта у власништву његовог рођака. Рођак је био вољан да прода то парче земље по 30 евра за ар. Господин Цветковић је рођаку платио 200 евра по ару, дакле укупно 1000 евра. Али под условом да рођак за тај новац огради пола хектара земље око куће. Рођак је исекао багремово коље, господин Цветковић је купио жицу и помогао у набавци 50 коза. Роћак је продавао млеко господину Цветковићу и зарађивао  1000 евра месечно. Рођак је наставио да сређује кућу и двориште. Што је најлепше из Ваљева, где је повремено радио код аутолимара) рођаку се кући вратио млађи син са супругом. Данас имају троје деце. Недавно је рођак је замолио господина Цветковића да му више не продаје млеко, јер туристима који иду на Дивчибаре и са Дивчибара може да га прода скупље. И у реду је.

Зато, ако имате имање а да није удаљено  80 км, а желите да се прихватите узгајања коза,  јавите се господину Цветковићу. Он је иначе човек огромне енергије и непресушних пословних идеја. Једна од њих је да са неколико партнера изгради студентски дом у Београду за студенте из Ваљева.

Мијо Стојкановић

.