То сам ја: Мирјана Теофиловић, дипл. инг. менаџмента
Napisano Valjevska iskra
МИРЈАНА ТЕОФИЛОВИЋ: Сада запослена у Градској управи. Раније: проф. информатике у Ваљевској гимназији, технички директор у МК "Узор". За њу се може рећи да је жена са изгледом и ставом. Такође, не мањкају јој организованост, план, амбиција и одговорност.
Који је најлепши комплимент који сте добили?
Нису то уобичајени ласкави комплименти који се упућују жени и који свакако пријају. Рекли су ми: Мирјана, ти умеш да слушаш, знаш да даш прави савет, ти си јака жена, ти ме инспиришеш, деца су ти лепо васпитана.
Како сте реаговали на тај комплимент?
Сваки од ових комплимената сам запамтила. Они ме обавезују да мислим о себи и људима око себе, да покажем разумевање и брижност, да чиним добро.
Када сте били најсрећнији?
Срећна сам увек када су мени блиски задовољни и здрави. Ипак, дани када сам родила моје синове били су најсрећнији. То је чудо, срећа, понос.
Шта вас покреће?
Љубав, њено давање и дељење, музика, добра књига, спорт, боравак у природи, дружење са особама истих афинитета, добар филм...
Да вас задеси баш велики новац, како бисте га потрошили?
Новац је битан само када ге нема довољно. Велики новац бих расподелила на три дела: најближима да реше своје финансијске проблеме, за образовање деце и за добробит шире заједнице.
Ко вас је последњи пут импресионирао?
Изненађујуће: наша деца су врло упозната са тренутним приликама у свету и у нашој земљи. Имају став о свему томе. Конкртетно: мој син.
Шта вас је, ко вас је баш разочарао?
Мени је чаша увек до пола пуна. Оптимиста сам с добрим намерама. Бивам разочарана. Тада покушавам да се ставим у позицију оних који су ме изневерили. Тако тражим објашњење и оправдање. И разлоге да опростим.
Када сте били најтужнији?
Туга је, као и срећа, саставни део живота. Само никада нисмо спремни на изненадни и ненадокнадив губитак који донесе тугу. Изненадни губитак оца један је од њих. Поштујте, говорите и покажите својим родитељима да их волите сваки дан.
Када сте себи најлепши?
Када ми је дан испуњен љубављу,задовољством, осмесима и успесима моје деце.
Чиме охрабрујете саму себе?
Кажем себи: Прихвати ствари које не можеш да промениш, пронађи воље и храбрости да промениш оно што можеш и надај се да ћеш моћи да правиш разлику између тога.
Да ли се плашите година које пролазе (старости)?
Не плашим се година које су прошле, већ година које ће доћи, а можда нећу имати по чему значајном да их памтим.
Да ли су најлепше године прошле или тек долазе?
Надам се да године за које сада мислим да су најлепше нису те године. Пружам шансу онима које тек долазе.
Које три особине код људи највише цените?
Оптимизам, ведар дух и искреност.
Анкету осмислила Ружица Стојкановић
.