Душан Михајловић је синоћ у пуној сали "Гранд" хотела представио своју нову књигу сећања. Михајловић у Ваљеву има још увек пуно поштовалаца
Кажемо то због тога што је Михајловић политиком и бизнисом још 1989. године отишао из Ваљева. Већ је неколико година и пензионер. Позван на промоцију књиге сећања "Ваљево, једна епизода", аутор овог текста се питао да ли ће сећање имати улогу оживљавања једне политичке идеје и праксе везане за Душана Михајловића.
Међутим, он се показао мудрим човеком. Најпре је рекао да је његова књига инспирисана прошлогодишњим дугим разговорима, са сада већ покојним сликаром Љубом Поповићем у Врујцима. Поповић је Михајловићу дуго и занимљиво приповедао о Ваљеву у годинама Другог светског рата. Ти догађаји и људи нису описани у књигама, публикацијама и новинским текстовима. Михајловић је саветовао Поповићу да сећања објави као књигу. Поповић нажалост није имао више здравља за то.
Михајловић је синоћ саветовао својим блиским сарадницима из периода од 1987. до 1990. године, којим се књига и бави, да тај период не дижу до небеса. Он зна да превелико потенцирање тих успеха може иритирати оне који се данас баве градским пословиам. "Оно време и ово време нису исто. Као што ни могућности оне и ове власти нису исте. Општина је у то доба имала надлежности као република. Имали смо своје приходе и своју имовину, ми смо одређивали ко ће бити начелник СУП- а или директор болнице, имали смо своју цивилну заштиту и територијалну одбрану. Данас су надлежности општине као некада мало јаче месне заједнице. Зато не завидим данашњем градоначелнику др Гвозденовићу", казао је Михајловић.
Да је период којим се књига бави за Ваљево био врло успешан, и да је умногоме унапредио град, у томе су, то се дало лако закључити, били сагласни сви посетиоци промоције. Као и да је Душан Михајхловић био зачетник свих идеја и свих тадашњих градских послова.
Један од наших најдоследнијих интеклектуалаца, Слободан Гавриловић, социолог и писац, увек дође у Ваљево када за то постоји добар разлог. Књига Душана Михајловића за Гавриловића је била добар разлог. Он је казао да је прочитавши претходну Михајловићеву књигу "Повленске магле и видици", схватио да је он државотворни човек у најбољем значењу тог израза. И да је након тога дошао на Повлен да се изини Михајловићу, јер га је пре тога нападао у свакој прилици. Сматрао је да је Михајливић мирођија у свакој чорби и зачин у свакој власти, да је политичар без принципа и доследности. После се уверио у супротно и тако мисли и данас.
Радован Бели Марковић је, уз друге лепе реченице о Михајловићу, казао да се он никада није одвајао од народа, али да није ни ишао свукуда где народ иде. Археолог Жељко Јеж говорио је о раду на заштити непокретних културних добара Ваљева. Период Ваљева под руководством Душана Михајловића упоредио је са Античком Грчком из једног од њених најбољих периода. Говорио је и др грађевине Мирко Мелентијевић, један од пројектаната бране Ровни.
Поред Михајловићевих сарадника и поштовалаца, промоцији књиге присуствовали су и градоначелник др Слободан Гвозденовић, његов заменик Драган Јермић, председник градске скупштине Милорад Илић, као и некадашњи први људи општине или града Десимир Максимовић, Томислав Милановић, др Јован Томић и Зоран Јаковљевић.
Књигу Душана Михајловића "Ваљево, једна епизода", издала је Документарно-информативна агенција новинара Слободана Раковића. Раковића је, због спречености, у улози водитеља одменио Милорад Радојчић Туде, такође један од некадашњих Михајловићевих сарадника.
На крају је Душан Михајловић поручио да Ваљевци имају око чега да се свађају, а око Ваљева треба да буду сложни и уједињени.
Мијо Стојкановић
.