Требало је већ поодавно да са градоначелником разговарам за наш портал. Разговор је био два пута прецизно утаначен, али је и одлаган због градоначелникове заузетости. Када будем у прилици др Гвозденовића бих питао следеће: Како види Ваљево у блиској будућности? Како смањити број незапослених људи? Који су најважнији послови градског руководства? Какве контакте градоначелник има са Владом Србије и потенцијалним инвеститорима? Остварује ли градоначелник свој мото за бављење политиком, а то је да човек живи у слободи? Може ли човек бити слободан, ако је незапослен, сиромашан, угрожен у елементарном достојанству? Да ли градоначелник има праве сараднике?

Све је то млако и разблажено, каже млађи син. Његово незадовољство мојим  питањима за градоначелника проистиче из незадовољства приликама у Ваљеву. На које по њему треба применити оштре резове. Паметној младости је допуштен радикализам и максимализам, да хоће све и то одмах. Но зрели људи морају распознавати каква је реалност, како је она настала и у којој мери ограничавајуће делује не пожељне и потребне промене.

На том испиту падају креатори јавног мнења у Ваљеву, посебно два, три портала. Они желе радикалну промену прилика, Рај на земљи и у Ваљеву колико сутра. Када таквог Раја нема постаје се нестрпљив, прек, груб, злобив и осветољубив. Удара се на ситнице и ефемерне ствари: Како ће ко завршити (неко као Драга Машин), ко је од званичника посегао за малим привилегијама, ситни инцидент се проглашава катастрофом после које нема ништа до пропасти за свет и Ваљево.

Власт више држи до таквих, можда их се и плаши, па им чини уступке, каже убеђено на ову тему стари новинар, који се није одликовао грубостима и радикализмом. Трудио се да буде умерен. 

Такав приступ, међутим, не успоставља никакав ред, нити осликава право стање ствари; само снижава ниво истинитости и озбиљности и затвара простор релевантном критичком промишљању. Ми гледамо отворених очију и јако добро, и на личном искуству, знамо где све шкрипи. И нимало нисмо задовољни приликама, али се  трудимо да не игноришемо трачак светлости на крају тунела. 

Од ваљевске власти ми, грађани, треба да тражимо посвећеност и труд, па и одређену дозу секирације. Руку на срце не може се рећи да је руководство лењо и да се не труди. Од резултата, угрубо: да се преполови број незапослених, са 7 000 на 3 500, да се инжењери грађевине и машинства у Крушику не запошљавају као физички и полуквалификовани радници, већ као инжењери. Или када "Горење" распише конкурс за 400 радника, да их се не јави 7 000. Довољно ће бити само 1 000 пријава од којих ће, нажалост 600 бити вишак. И да се стално подиже ниво пристојности, поштења, поверења и праведности у свим сферама живота. Ето, нама је стало до тих циљева и вредности.   

Мијо Стојкановић

.