Тако је Христос остао у затвору. Како је то било уочи Пасхе, највећег јеврејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву (Варава је био разбојник, који је убио неколико римских војника). Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је да Пилат пусти Вараву. Пилат је питао шта да уради са Исусом, а светина је почела да урла: Распни га! Распни га!

Христу су опет обукли одећу коју му је изаткала Мајка Његова, Пресвета Богородица..  Натоварили су му тешки крст на леђа и повели путем који се и данас, две хиљаде касније, зове Улица бола (Виа Долороса). Људи су Га пљували и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један милостив човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Исусу Христу да носи крст.

На стратишту изван градских зидина, на брдашцу званом костурница или лобања, Римљани су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Иако је подносио најстрашније муке, Исус је молио свог Оца Небеског да опрости Његовим судијама и мучитељима, јер не знају шта чине.

Кад је око три сата поподне, по нашем рачунању времена, Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се распадало у прах уз ужасан прасак.

Поред крста је остала Богородица са апостолом Јованом и Маријом Магдаленом, остали апостоли су се разбежали. Нема и скамењена од бола Богородица је гледала у беживотно тело свога сина и Бога.

Угледни човек, Јосиф из Ариметеје, отишао је Пилату и измолио да пре сумрака скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра била субота (када се по јеврејском закону баш ништа не ради), одобрио да Христово тело скину, како не би на крсту стајало три дана.

Кад су скинули тело Христово, обавили су га погребним платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф из Ариметеје у свом воћњаку (који се налазио преко пута Голготе) припремио за себе.

Христос је људима донео наду да могу живети заиста као браћа, да се еванђелским особинама као што су праведност, истинољубивост, смиреност, кроткост, братољубље, доброта...могу спасити од греха и смрти. "Ви којима клецају колена, дођите к мени, мој јарам је лак а срце бескрајно. Ја ћу вам помоћи", говорио је Исус Христос.  

.