Медији једно, а грађани би друго
Napisala М. Ст.
По суфинансираним медијским пројектима за ову годину могло се помислити да ће гласила учинити да "непокретни проходају а слепи прогледају".
И да ћемо сви као у Кини за време Мао Цетугна милом или силом имати осмехе среће на лицима, а да ћемо створити толико младих фудбалера за извоз од кога ће се обогатити не само они и њихови родитељи, него и свеукупна спортска новинарска братија и пола града уз то. А испоставило се при свему томе да је суфинансирање праћења редовних активности локалне самоуправе - незаконито.
Од како више нема јавних информативних предузећа која су општине у највећој мери финансирале, и која су посао информисања грађана обављала успешно, - то се последњих неколико година прибегло суфинансирању медијских пројеката.
Пошто нас западни свет преко разних невладиних организација подучава, често је то с разлогом, како се шта ради, то се инсистира да грађани кажу своју реч које би пројекте требало суфинансирати.
Две организације ЦенТрир (Центар за равномерни регионални развој) и БиРН (Балканска информативна агенција) спровеле су ове јесени истраживање у Ваљеву, чиме се гласила највише баве и да ли је то оно што грађане највише занима. Сходно томе дало би се очекивати да власт суфинансира оно што народ интересује. Анкетирано је око 250 лица, организовано неколико групних разговора и испоставила се разлика. Медији су се највише бавили редовним радом органа локалне самоуправе, конференцијама за новинаре политичких странака, сервисним информацијама, културним и спортским догађајима. Лако је закључити да све то неко други организује. Новинари су ту више у својству преносилаца порука.
Грађани су изјавили да би ваљевска гласила највише требало да се баве забрињавајућим загађењем ваздуха, запошљавањем младих људи и њиховом перспективом, генерално инвестицијама и отварањем радних места, заштитом животне средине. Ту је још предусретљивост градске администрације, развој еко туризма у кањону реке Градац, пољопривреда... Анкетираним грађанима сметало је и што се половина средстава, ове године је то било 5 милиона динара, да једној телевизији а сви остали деле другу половину. ЦенТрир и Бирн очекују да локална власт када буде састављала теме за пројектно суфинансирање ово има у виду.
Ванеса Белкић из Центрира узгред је напоменула учесницима последњег скупа од пре неколико дана: Претпостављам да знате да је суфинансирање редовних активности органа локалне самоуправе противзаконито.
То је изазвало приличну љутњу уреднице и власнице портала "Колубарске. рс." Она је тражила да јој се каже по ком је закону и којој одредби то противзаконито. По Закону о јавном информисању, одговорено јој је. Уредница портала је онда доказивала да она није пуки извештач са седница градске скупштине, да прође и иза говорнице, да сагледа шта се дешава иза кулиса, да она улаже и свој новац у пројекат који траје годину дана, а не неколико месеци, да плаћа порез држави. "То је у реду, али закон је закон", казала је активисткиња ЦенТрира. Уредница је онда демонстративно напустила скуп.
Њен портал није једини који за суфинансирање предлаже праћење рада локалне самоуправе. То је најлакше написати. Не кажемо да је најлакше и спровести. Не лупате главу да нађете прихватљиву тему, саговорнике, истражујете понешто. Рачунате да они који одређују колико ко добија новца неће завиривати шта сте предложили. Јер систем је већ уходан. Једноставно све то око суфинансирања медијских пројеката треба да се спроводи много пажљивије и озбиљније. Штошта је ту погрешно до сада било рађено.
Мијо Стојкановић
.