Тако је било у приликом гостовања проф. Драгослава Бокана када је говорио о Светосављу као узору за живот данас. И тог дана су противници потапања манастира одржали протестну литију централним улицама Ваљева.

Драгослав Бокан је на то питање дао следећи одговор: “Сама суштина хришћанства је у трпљењу. Трпљење често има разне облике. Друга особина хришћанства  је да не судимо, него да се молимо. Ја се молим за судбину Ваљевске Грачанице. Ја не коментаришем у медијима, не постављам овако јавна питања, јер она собом носе оштре и опасне ивице нечега што далеко превазилази питања једног манастира. Ми сви знамо да медији злоупотребљавају чак и истину. Мене боли судбина свих спаљених манастира, а верујте да их има много, мене боли судбина свих манастира који су претварани у магацине, штале,  који су рушени, који су дизани експлозивом у ваздух. Мене боли судбина свих манастира који су остали на нама недоступној  територији под шиптарском управом. Све ме то боли, не боли ме само Ваљевска Грачаница! (Изговорено повишеним гласом.) Што ме не питаш за косовске манастире? (Такође знатно повишеним гласом.) А ја знам зашто, јер ја живим у овој реалности. Ја знам да се отровне стреле мажу истином и да оне зато пробадају срца и уводе људе у критику епископа, Цркве, читавог домостроја спасења.

Када би тако гледали сва опасна места, сва контроверзна места, тешка места, места под притиском имали бисмо хиљаду српских цркава насталих због слабости неког епископа, насталих због тога што се нешто није одбранило. Можда је могло а можда и није могло да се одбрани. Божије тајне нама остају недоступне.

Важно је да осетимо када медији инсистирају на једној тачки, а ми знамо да постоји хиљаду таквих тачака исте или горе судбине; верујте ми да иза тога стоји зла намера.  А када постоји зла намера ту нема говора о истини, обожењу и спасењу.

Треба да знате да нико у Србији никада није успео да избегне клевету. Па, Свети Сава је нападан због “раскошног” живота од охридског епископа Хометијана. Свети Сава!? Нико, па ни Свети Сава није избегао критику. Ништа није савршено.Посебно у једној незнабожачкој земљи, која ничим не представља светосавски пример заједнице, и у којој се наша Црква  мучи и бори да нешто учини, са десетинама примера оних који су пали у тој борби, али ми не треба да цепамо Цркву због тога. Ми не треба због тога да правимо циркус него да се молимо Богу. Хиљаде су примера да се молитвом нешто спасило, а не јавним протестом, не ходањем по улици, не ношењем плаката по улицама као недавно у Београду, већ молитвом. Та молитва ће ујединити Цркву, та молитва ће учинити чуда и тамо где се она не очекују. Зато ја осећам отпор према онима који ме питају само о Ваљевској Грачаници (три пута поновљено), а не питају ме о толиким манастирима чија је судбина много страшнија од Ваљевске Грачанице. Зато што то није актуелна тема. Ово је постала политичка тема. И пошто је постала политичка тема, не желим да говорим на духовној трибини о политичкој теми”

М. Ст..  

.