Непобитна је истина да ако желите да живите од пољопривреде морате много и напорно да радите. Истина је такође да је неопходно да имате с ким и са чиме да радите.Дејан Добривојевуић испуњава све ове услове. Он је млад и способан. Има и с ким да ради: супруга Светлана је његово годиште, отац и мајка још су здрави и способни за рад. Син Бојан је четврта година Пољопривредног факултета, одсек агроекономије, а кћерка Ана је четврти разред Пољопривредне школе.

Добривојевићи имају 10 хектара обрадиве земље. Засадили су 1,2 хектара малине и купине, два хектара је под шљивом, три хектара  под кукурузом , а исто толико су ливаде. Шуме имају три до четири хектара. Нову кућу, одмах поред асфалта на скретању за Горњу Каменицу, где живи Дејан са супругом и децом, и кућу у старом селу са свим помоћним објектима, где су родитељи. 

Од механизације: два трактора "раковице", једног "тому винковића", све прикључке, пумпу и базен с водом за наводњавање малињака. Од путничких аутомобила: форд и џип пајеро за обилазак имања. Дејан се, као и сваки паметан пољопривредник, жали  на тежак рад, на ниске и  нестабилне цене пољопривредних производа, али из његовог понашања, начина на који говори о деци -  с  нежношћу и љубављу, како се обраћа супрузи Светлани, како говори о родитељима - голим оком се може закључити да је то човек који је свој на своме, да зна и да воли то што ради, да се добро осећа ту где је и ко је. И по томе се он разликује. Код њега нема резигнације и немоћи које се провлаче, с разлогом или из голе навике, кроз скоро сваки разговор међу људима данас.

Када се Дејан жали супруга Светлана му каже да није искрен, да не би могао без имања и без лова. Он то потврђује. Воли лов. Не само он него и његов отац, а и син Бојан је стигао да се зарази тим спортом.  Обилазак околине ради лова је прилика да Дејан запази како се пејзаж убрзано мења: све је више плодних њива које осваја багрем и чкаљ и напуштених и запуштених дворишта и кућа.

Добривојевићи напорно раде, али сваке године одлазе сви на одмор, на море. Чине то ради неопходног одмора, али и због самопоштовања. Да кажу и себи да су господствени људи и домаћини, да раде да би живели, а не да живе да би само радили.  

 Када говори о стању у пољопривреди и на селу Дејан каже да ће се за три, четри, године знати да ли ће и они који су за сада на селу моћи да наставе или ће морати полако да одустају. Док су му родитељи здрави и могу да раде он се лично не боји. Касније није сигуран да ће моћи да иде овим темпом.

Шта би очекивао од министра пољопривреде? Минимално, каже Дејан, да цене буду познате за неколико година унапред и стабилне. Људи би се онда одлучили да ли ће да узгајају малину или да се баве сточарством, воћарством или нечим што мисле да им се исплати. 

Дејан је завршио трговачку школу, али никада није радио као трговац.Али на свом имању ради и као варилац, механичар, конструктор. Све то зна. Зато се, поред свега другог, и осећа тако добро у својој кожи. 

Мијо Стојкановић

.