Јуче на Медицини рада око 14 сати  у чекаоници преко 20 мушкараца и жена. Да ли се ради о некој епидемији? Не и јуче је било овако. Лекари су на одмору. На преглед се чека два сата минимално. Када је потписник овог текста у 16 сати завршио преглед у чекаоници је био исти број људи. Млађе особе веома  сконцентрисано пребирају по тастатури мобилних телефона. Вероватно у телефонима нема ничега посебно важног, али тако се умирује нервоза. Једна млада жена каже да је пре подне чекала у болници, сада чека овде. Одредила је дан за лекаре. 

Млади политичар из градске управе није имао времена за чекање. Чим је предао књижицу био је прозван. У лекарској ординацији није се дуго задржао. Када је изашао поглед му је био оборен на под. Никога није погледао у очи. Питао сам се да ли му је ипак било нелагодно, макар због неких од нас од којих има дупло мање година. "По делима вашим познаће вас", да препоручимо јуноши истину Новог завета.

Телеком је посебно занимљив. И код њих су стални редови. Али када се "клијент" домогне коначно службеника за пултом помисли како сада има на располагању сво време света. Онда се потанко разматрају врсте телефона и њихове могућности, разни пакети, гигабајти и слично у шта се уопште не разумем. Као да им живот зависи од  мале разлике у перфомансама телефона или садржају пакета. И то траје.

А службеницима не пада на памет да их мало убрзају, да им на крају дају проспект у коме све то пише. За то време у реду по пола сата и више стоје људи да би само показали да су платили рачун како  би им телефон поново био укључен, или им није јасан неки трошак у рачуну. И то обаве за минут. Када запитате службеника зашто не отворе један пулт за такве "клијенте" који не треба да стоје пола сата за посао од минут времена, они кажу да није у њиховој надлежности. Да пренесу коме треба. Рећи ће. И даље је исто.

У сваком случају,свака част грађанима.

М. Стојкановић

.