Solitarius (усамљеник) наслов је прве збирке песама Благоја Ранковића из Ваљева. Та се збирка, допуњена новим песмама, недавно поново појавила пред читаоцима. Да ли је свет око нас такав да осетљиви, најбољи људи радије постају усамљеници? Или су принуђени на то? Збирка Solitarius (усамљеник, усамљено благородно дрво) први пут је објављена 1997. године у издању Међурепубличке заједнице у Пљевљима. Након 19 година, као зрелији песник и мудрији човек Благоје Ранковић ју је обогатио прегрштом нових песама.
Обогаћена збирка праћена је поговорима Милоша Табића Томаса, др Радисава Џуверовића и мр филологије Ане Бојановић. Поговор Ане Бојановић је најамбициозније и најдубље сагледавање поезије Благоја Ранковића до сада. Она каже да "поезија Благоја Ранковића представља својеврсно приповедање о савременом свету, дубоко поремећеном неумитном људском похлепом и жељом за заумном моћи у свом најмрачнијем виду. У питању је свет који се одметнуо од хришћанског апсолута, од моралног апсолута, од било каквог вредносног апсолута, сем моћи и новца"
Шта може један осетљиви усамљеник и његова поезија у овако доживљеном свету? Свет није много бољи од оног како га Благоје Ранковић види и осећа. Он је само сензибилнији, речитији, храбрији и бескомпромиснији од многих других. За неприлагођеност и отклон од лоше стварности Благоје Ранковић плаћа прилично високу цену, која се показује у сталној и све тежој борби за елементарну, достојанствену егзистенцију.
Благоје Ранковић је рођен 1996. године у Ваљеву. Завршио је Пољопривредни факултет. Осим, у врло кратком периоду, није имао прилику да ради у струци.Дуго је већ без запослења. Поред збирке Solitarius објавио је књиге Град опатица и Песничко братство, заједно са Бранком Јездићем Дефом и Ацом Видићем.
М. Стојкановић
.