У Ћелијама се ранијих година за Благовести или за 14. јун, дан проглашења Аве Јустина за свеца, знало окупити и више света, него што је било у недељу. Али не памтимо да је било више полиције него  прекјуче. Било је најављено да ће у Ћелије доћи Његова светост патријарх Иринеј. Међутим због здравствених разлога патријарх није дошао. Полицији то вероватно нико није јавио.

У намери да успостави беспрекоран ред и смањи гужву, полиција је до манастира пропуштала кола само са позивницама. Ако нисте махали позивницом ништа вам није вредело. Ми смо хтели да кажемо да имамо новинарску легитимацију, да смо кренули послом,без успеха. Морали смо паркирати код Присада, у ливади на левој страни пута, што су припадници полиције врло ефикасно спроводили.

Покушали смо макар након паркирања да кажемо двема младим полицајкама да морају допустити грађанима да им се обрате, да објасне. Морали сте махати пропусницом, рекле су. И окренуле се. Нисмо то знали.

До манастира пречицом има 1000 стрмих степеника. Обилазно најмање око 1,5 километра. Рекосмо да је међу посетиоцима било болесних људи, у слабој физичкој кондицији. Сишавши низ тих 1000 степеника сели смо на улазу у манастир да мало предахнемо. Обратио нам се жалбено човек из Београда, који каже да често долази у Ћелије. Није доброг здравља. Показивао нам је полупаразан манастирски паркинг, потом на ливаду код економског улаза у манастир претворену у паркинг, где се такође видело пуно празних места. Поред пута, на домак манастиру, такође је било десетак слободних паркинг места. Бог и душе сва она кола која су остала на ливади код Присада могла су се на овим местима паркирати, да људи не пешаче доле и горе.

Мој сабеседник из Београда каже да је рекао припадницима полиције да је болестан и да не може да пешачи. Одговорили су му питањем: Зашто си пошао ако си болестан? Зато сам и дошао, узвратио је, да се помолим за здравље. Заиста је бринуо како ће се вратити до кола.

Наша полиција је данас уљуднија по много чему него она од пре више деценија. Само да навикну још и да саслушају када неко хоће с разлогом да им се обрати.

М. Стојкановић

.