Ово су речи Златка Костадиновића, председника Удружења Рома "Баир". Он каже да на Баиру данас живи 180 пунолетних грађана, а 1975. године било их је 450. Охрабрујуће је што је 80 одсто Рома са Баира запослено, што је од тих 180 пунолетних, више од 80 завршило основну школу, око 40  средњу, а 15 до 20 је са вишим школама и факултетима.

Тренутно су на четвртој години студија: Драгана Петровић на Филолопшком факултету, на групи за италијански и шпански језик, Дејан Несторовић на Музичкој академији, на групи за саксофон; Рајко Васић, на Елкетротехничком факултету и Златков син Иван Костадиновић на Грађевинском факултету.

Драган Грицко Кнежевић, рођен 1976, налази се у Катару где предаје физику и математику у једној међународној школи. Он је први међу Ромима са Баира, уз велику пожртвованост своје мајке, упловио у воде високог школства.

Жељко Јовановић, који је завршио права, сада у иностранству води једну невладину организацију. Драган Грачанин је завршио мастер студије менаџмена, Драган Марић је академски сликар. Он живи у породичној кући на Баиру са супругом која је такође академски сликар. Драгана и Верица Грачанин су завршиле вишу школу, Ирена Радоњић је перфектно научила италијански који јој користи у послу у предузећу Вали.

"Тренутно имамо пуно деце у ваљевским средњим школама које чека лепа будућност. И који желе да наставе школовање", каже Златко.

Шта је код Рома изазвало заокрет у погледу на свет,  од тога, како ви кажете, да имате, да се покажете, да  окитите себе и куће, ка томе да се школујете и запошљавате, да и ваше породице најчешће имају само једно или двоје деце?

Највише је на то утицала позитивна дискриминација коју уназад двадесетак година спроводи наша држава. У школству то се огледа тако што наша деца могу, без обзира на успех, да се упишу у жељену средњу школу. Ако први разред Техничке школе, рецимо, прима 30 ученика и разред је попуњен, ромско дете ће бити примљено као тридесет прво. Не на штету неког од деце из већинског народа. Онда, ромска деца неће бити закинута за студентски дом, студенти, средњошколци и ученици осмог разреда добијају од града Ваљева стипендије. Студенти добијају 10 месеци по 7000 динара, средњошколци по 4000, а осмаци по 3500 динара. То није много, али није ни занемарљиво.

Како на Баиру гледате на ваше студенте, каква су то деца, како се понашају?

Ми смо сви поносни на њих. То су све фина деца, културна, другачије се понашају од нас. Мој син Иван је сада остао код куће, важно му је да одслуша предавање преко интеренета. Њему је свеједно да ли у џепу има 500 динара или 10 000. Он хоће да зна, не да поседује и да се показује. Пре короне путовао је по Србији и иностранству да упозна друге средине. И друга деца су пристојна, образована, имају све оно што носи студирање у Београду и боравак у академској средини.

          Баир: фото документација града Ваљева

Да ли припадници већинског народа у Ваљеву примећују те промене код вас? Мења ли се представа о Ромима?

Жао ми је, али мислим да ће још дуго времена представа о Ромима бити да су лењи, лопови, сктнице, прљави. А то уопште није тако. Многи наши су запослени у Валију, Горењу, Крушику. Имамо 35 - 40 музичара. Имамо одавно струју, воду, однедавно нову канализацију. Наше куће се не разликују од кућа већинског народа. Ми чак у врло малом броју идемо да радимо у иностранству. Потпуно смо везани за судбину ове државе, како буде  њој тако ће бити и нама. Али морамо се боље упознати. Ја сам са гопсођом Нином Скареп и њеном организацијом Корак, објавио један спис о ваљевским Ромима који се зове "Архива сећања". Могла би се написати права књига, па и роман о животу баирских Рома. Потребно је да нас већински народ боље познаје. А ту смо сасвим једни уз друге и једни са другима.

Је ли жив ромски језик на Баиру?

Није, нажалост. Млади га не знају. Ни ја сам га не говорим добро. Разумем језик, али не могу савршено да говорим. Отац је забранио да се у кући говори ромски када сам ја похађао Техничку школу. Желео је да потпуно овладам српским језиком како бих боље пратио наставу. Касније сам ромски језик научио на улици. Деца данас немају од кога да науче ромски језик,а  тамо где раде, уче и студирају говоре језик већинског народа.

На заборављање ромског утицале су и многе жене, њих 30 до 40, које нису биле Ромкиње, а удале су се за наше људе који су свирали у хотелима по свим већим градовима некадашње Југославије, од Македоније до Словеније. Оне нису знале ромски језик, као ни моја мајка која је из Приштине из српске и црногорске породице.

Шта је значио долазак тих жена на Баир?

Са њима Баир се зашаренио. Оне су донеле своју културу, кухињу. Пошто су Роми отворен народ, то се жене са Баира желеле да усвоје њихову кухињу и прихвате друга знања тих жена која су им се допала. Све су оне упокојене.

Удају ли се девојке са Баира рано?

Не. Имамо и ми девојака и младића од 30 и више година који још нису у браку. Наше породице имају једно, двоје деце. У последње време понека породица има по троје деце, од када су кренуле ове мере за подстицање рађања. Али треба да прођу године док не стигнемо макар да нас има 300 пунолетзних са садашњих 180.

Како се живи на Баиру данас?

Тешко. И ови који су запослени немају неке посебне плате. Музичари су због короне у великом проблему. Они ако вечерас не уђу у кафану, сутра немају за хлеб. Ја сам, као и још неколицина, без посла. Радио сам девет година у Крушику. Куће су нам поприлично трошне. Треба променити цреп, побољшати енергетску ефикасност. Ја сам тражио разговор о томе са претходним градоначелником и нисам дочекао да ме прими.

Како ћете помирити тежњу за школовањем, запошљавањем, брисањем разлика између вас и већинског народа са очувањем вашег језика, обичаја, начина живота?

Питање је озбиљно и суштинско. Тешко је на то дати одговор. Жао ми је што се на Баиру ромски језик заборавља. А драго нам је што наша деца студирају и одлазе у свет. На Баиру се ни Ђурђевдан више не слави као некада. Или га не славе никако или појединачно као крсну славу. Баир се увек прилично разликовао од остале ромске помуплације. Можда  Грабовица и Котешица имају више шанси да очувају наш језик и обичаје. 

Мијо Стојкановић

.