Нама се чини да се нехат и штеточинска равнодушност наспрам животне средине шире из дана у дан. Фотографија је настала јуче око поднева. Најлакше би било сада осути дрвље и камење на Видрак и руководство града, до којих свакако стоји одговорност, али са непромишљеним бацањем разног смећа, у маниру баш ме брига, тешко да би се изборила и канадска држава са својим ригорозним казнама у тој области.

Славна француска књижевница Маргарет Дирас рекла је да у разумевању једног друштва не треба полазити од високоумних теорија, већ од згаженог пса на путу. Зашто и ко га је згазио, откуд пас на путу, зашто већ згажен није на време уклоњен.

И у разумевању једне уже заједнице, рецимо наше, могло би се поћи од стања река. Ваљевци воле да кажу како град лежи чак на пет река. Љубостиња, оваква каква је, тешко да би могла да се назове речицом. Ми наравно поручујемо да надлежни у управи града, Видрак, као комунално предузеће, инспекције, морају да покажу више осетљивости према оваквом стању Љубостиње. Писали смо већ о кесама и паприру разбацаним по улицама током виденда или ветром нанетим на ограду Цркве Светог Нектарија. Али ми, грађани, морамо наћи начина да водимо рачуна шта радимо. Слика Љубостиње говори о нама у овом времену, какви смо, колико нам је стало. И немамо права да се поносимо.

Бивши министар за екологију Горан Триван рекао је пре три године у Ваљеву да ће Србији бити потребно 15 милијарди евра да се еколошки доведе у ред. Он је тада казао и да га као министра не занима где ће се паре наћи, а морају се наћи. Била је то наравно демагошка реченица, али је лепо звучала, па је то министру у Ваљеву тада прошло без додатних пропитивања и појашњења.

И да нађемо којим чудом тих 15 милијарди и да очистимо Србију, ако задржимо садашње навике ове слике би се вратиле.

Мијо Стојкановић

.