Озбиљном и одговорном новинарству потребно је, макар понекад, мало разумевања, уважавања и финансијске подршке. Далекосежно је погубно на такво новинарство гледати само кроз призму евентуалне  користи која се од гласила може добити. И тиме их притискати.

У конкуренцији за награду града Ваљева у области новинарства за 2002. годину, поред тадашњег Радио Патка,нашло се и име потписника овог текста.

Предлог је упутио Жарко Ковач, тадашњи председник ИО СО Ваљево. Нешто пре тога њему су, заједно са председником општине Т. Милановићем, њихови партијски другови добрано пољуљали управљачке позиције. Касније у разговору са чланством Демократске странке могло се чути да је тиме била направљена велика политичка грешка.

Жарко Ковач је у образложењу написао да за награду предлаже новинара Мију Стојкановића за серију емисија "Без анестезије", која се у том моменту десет година налазила на програму Радио Ваљева. Без лажне скромности емисија је имала прилично велики утицај на широк круг слушалаца. "Емисија има демократски приступ у избору саговорника од владајућих до опозиционих, на комптетентан и критички начин се бави важним питањима, да комплетно: од избора саговорника, водитељства, избора музике има завидан ниво", написао је још господин Ковач.

Комисија се тада определила за Радио Патак, што је скупштина касније и потврдила. Процењено је да је та радио станица дала велики допринос отпору и  рушењу власти Социјалистичке партије Србије и Слободана Милошевића. Наравно тамо где се чула.

Ми се на ту одлуку ни једном речју нисмо љутили, нисмо кукали на неправду и слично, како се то у каснијим годинама било уобичајило. Свако смењивање са места директора јавног предузећа доживљавало се као неправда светских размера.

Али се, пре свега Комисија определила за непосредну политичку корист од новинарства, борбену усмереност и сужен видокруг, на рачун шире постављеног и изванстраначког новинарства. Тиме, мислимо и објективнијег и ближег истинитости.

Награде, па и за новинарство, додељује град. Међутим, већ на старту, на првом додељивању, успостављен је механизам који није осигуравао непобитну праведност. Најпре предложите комисију на коју ћете имати утицај, онда дате предлоге, остали пасивно посматрају и ствар је свршена. Дешавало се да награду добије новинар чиоји су текстови пуни изругивања или онај који је показивао не критички, већ мрзитељски став према тадашњем градоначелнику.

Две колегинице из Радио Ваљева, образоване, вредне и истрајне и до краја посвећене професији, с пуним правом су добиле награду за новинарство. Последњих година награду је оправдала и Марија Петровић Марковић, која још нема новинарску тежину поменутих колегиница, али се храбро ухватила у коштац са загађењем ваздуха у Ваљеву и ту тему упорно држи под рефлекторима јавности.

Раније се више држало до новинара и новуинарства, па и од стране тадашњих политичара. Силаском са сцене исксусних новинара, а неки од њих никада нису добили заслужену награду, као допинсник "Плитике" Б. Нововић, та је награда нажалост изгубила много од своје престижности.

Онда се појавило суфинансирање медијских пројеката. До сада с пуно неправедности. Најпре је један човек, ионако утицајан, али с амбицијом да постане и формално први у Ваљеву, обилно финасирао три полтара, имајући у виду да ће му помоћи у томе. ВТВ се у добијању знатног дела тог колача подразумевао сам по себи.

Па је онда тадашњи градоначелник Гвозденовић из Београда призвао људе који су овде купили радио станицу оформили портал, набавили камеру, како би му помогли у ефикаснијем разрачунавању с упорним и поткованим медијским осицама.  Па и у одбрани од њих, каткад  грубој и прејакој.  Те призване људе такође је требало на задовољавајући начин исфинансирати.

Па је наменски основано својих неколико портала са одговарајућом уређивачком концепцијом да би и они добили део тог новца.

Тако да смо у томе стигли до краја, или смо на новом почетку када изнова треба успоставити ред и критеријуме.

Очекујемо да они који буду одлучивали о томе, објективнијим и отворенијим очима погледају на стварна гласила и на стварне новинаре који стоје иза њих. 

Мијо Стојкановић

.