Због људи ме боли срце

Овогодишње Летње духовно саборовање манастира Ћелије приводи се крају. Преостало је још да у уторак, 13. септембра, архимандрит Михаило, игуман манастира Јовања, одржи предавање насловљено: "Чујте, Срби!"

Отац Арсеније говорио је о томе куда иде човечанство. Слушало га је много света, људи су стајали све до дворишне капије.

Јеромонах Арсеније сматра да је свет у жалосном стању: око 450 милиона људи у свету пати од менталних поремећаја, 70 милиона је зависно од алкохола, толико, ако не и више од наркоманије; око 50 милиона људи има епилепсију, сваке године 15 милиона људи покуша да се убије, а један милион нажалост и успе у том науму. Злоба, мржња, насиље обузели су човечанство.

Једини спас за људе јесте православна вера, вера у Господа Христа. Није лако живети православно. Тешко је међу људе ићи с покајањем, праштањем и љубављу. Православље значи свакодневну борбу с демонима у себи, с властитом размаженошћу и уквареношћу. Али само пут еванђелских врлина, молитве, доброте, милостивости, праведности, истинољубља и смирености, спасоносан је за нас.

Разна учења и погубна деловања, као што су алхемија, индивидуација и терор,којима је јеромонах Арсеније посветио знатан део свог предавања, одвлаче човека од вере и дословно га уништавају. Као посебно заводљиву и опасну, отац Арсеније је издвојио индивидуацију, јер се то учење повезује са изузетно утицајним и престижним Карлом Густавом Јунгом. Заговорници индивидуације имају амбицију да је наметну као нову религију. То, међутим, није ново учење јер вуче корене са Далеког истока. Индивидуација подразумева проналажење и ослобађање наших унутрашњих, наводно запретених моћи. На тај начин ми, тобоже, откривамо себе, своје сопство. Откривамо ко смо, односно честицу божанског у себи. То учење тврди да нама и није потребан Бог, јер смо сви ми богови, само што је потребно да се то открије. То је врло перфидно и опасно. Јер и Христос говори да је Царство небеско у нама, али само у могућности у потенцији. Значи не као иманентност, не као присутност, већ да се то може постићи,може се учинити хришћанским православним животом.. Но ови говоре да нама Бог није потребан. Бога нема, то су само енергетска поља која одржавају галаксију и космос. Ми смо мали богови, ми ту честицу можемо пронаћи у себи, што је заправо чист сатанизам.

Ми у ствари немамо ништа у себи, то је једна празнина. Ту празнину ће попунити или дух божји или сатана. Психијатри и психотерапеути греше када нам препоручују катарзу, очишћење и пражњење од стреса. Ми смо у ствари већ испражњени. Нама је потребно пуњење, нама не треба никакво пражњење. Стрес нас празни, то је немање Бога, није то никакав набој кога се треба ослободити чепркањем по себи. То је као када поједемо љуту паприку, па би ту љутину да избацимо, али немамо шта да избацимо. Потребно је да унесемо храну, воду или млеко да неутралишемо љутину. Никаквом техником ми не можемо избацити стрес, нити се празнити, Нама је потребно пуњење кроз молитву, кроз литургију и кроз све еванђелске врлине.

Ми смо као народ веома незрели, бојимо се одлучности и бескомпромисности. Бојимо се да отворено кажемо који је прави пут. Прави пут је само служење Богу, тада је то и закон човекољубља, никако обрнуто.

Чак и наш угледни професор, академик с великим утицајем у јавности, који васпитава младе људе, подлегао је заводљивости индивидуације и Карла Густава Јунга, па је написао књигу с насловом "Индивидуација и/или обожење". Значи може једно или друго. То је неодговорно и веома опасно. Књиге угледног професора, када дође време, рекао је отац Арсеније, морају бити подвргнуте озбиљној ревизији. Отац Арсеније није публици желео да каже име уваженог професора, али на корици књиге писало је: проф. др Владета Јеротић.

Мијо Стојкановић