Чак ни социјалисти својевремено са 36 од 51. одборника у СО Ваљево нису имали тако комотну позицију као што је има данашња власт у Ваљеву. Тада је СПС у Српском покрету обнове имао способне и љуте опоненете. И новинарство је било другачије него данас. У то доба, самим почетком деведесетих година, у Ваљеву је постојао значајан број образованих новинара с личним дигнитетом, који су знали правила професије и држали их се.
Данашња власт у Ваљеву, састављена од СНС и СПС, има комфорну позицију од 44 одборника у Скупштини града, оставивши у опозицији само седам одборника. Новинарство ни по образовању, ни по материјалном статусу (све то углавном ради ни за каакв новац), ни по потреби за независношћу нема некадашњи ниво.
При томе су сви најистакнутији челници ове две странке мирољубиво, као добри партнери, распоредили високе функције, па је добар део њих у лепом расположењу могао да оде на годишњи одмор. Тако да та идила до јесени нема разлога да буде помућена.
Када прође лето и сви се окупе у здању на Градском тргу видећемо да ли ће градоначелник успети да наметне ауторитет и најближим сарадницима из друге странке и да ли су они спремни да лојално прихвате његов ауторитет.
Ми знамо да из разноразних разлога од 2000-те године ауторитет градоначелника није у пуном капацитету обитавао у кабинету градоначелника. Сада је изгледало да ће се то догодити, али се није претпоставило да ће двојица кионкурената за градоначелничко место постати најближи сарадници. Уколико заиста те две групације успоставе искрену сарадњу, могли би себи увећати шансе да успешно обављају власт.
Но нама је важније да власт не подлегне поменутом комодитету и да не помисли и да не почне да се понаша у стилу како је све на нашој страни. Градоначелник и његов заменик знају да није све на њиховој страни, јер су толико пута изјављивали како Ваљево има неприхватљив борј незапослених људи или “како много мало људи ради у Ваљеву”. Да почнемо од тога.
Ми очекујемо да на јесен ваљевска власт прецизно изнесе шта ће да предузима, да одреди рокове за прву, другу, трећу, четврту годину власти. Да нам предочи како види Ваљево на крају свог мандата. Шта са незапосленима, шта са сеоским путевима, како да се смањи ниво песимизма и резигнације код људи, како да се подигне ниво праведности? Или је луксуз о томе мислити? Јер смо у предизборној кампањи од коалиционих партнера добили углавном начелна места и пројекцију жеља. То им не би донело оволико поверење грађана. Нешто је ту допринео премијер, нешто асфалтирање за које су људи помислили да му неће бити краја и да неће остати ни једног излоканог сеоског пута ( а таквих има, верујте) који неће бити прекривен асфалтом.
Када добијемо стратегију, програм и рокове, онда ће се ваљда наћи и неко ко ће пратити њихово остваривање. Не мислимо да ће власт дозволити себи луксуз да подлегне изазову комодитета. Велики број грађана далеко је од сваког комодитета. У бригама је. То власт мора да има увек на уму.
.