Ова два портала баш намеравају да докажу како градоначелник није достојан функције коју заузима. Једна је ствар ако је то лична, уређивачка одлука уредника (онда то заслужује респект због храбрости), а друга је ако иза такве одлуке у сенци стоји неко моћнији. Онда сте ви само извођачи радова по туђем пројекту.

Градоначелник је рекао да ће убудуће изјаве давати само дипломираним новинарима. Колегинице су се нашле повређене и жалиле су се новинарским удружењима која су их подржала. Ма и без тога градоначелник ту одлуку није могао практиковати, јер би требао сваки пут да од присутних новинара, којих не буде мало, да тражи диплому Факултета политичких наука, смер новинарства, или можда диплому неког од државних факултета или би прошла диплома било ког факултета. То је, ипак, више била духовитост него намера да се колегинице увреде.

Право да вам кажем мени је и симпатична намера градоначелника да уђе у размену аргумената са новинарима, да му се нешто и не допадне и да то каже. Него да га се наводно ништа не тиче шта се пише и говори, да је узвишено изнад тога, али да посредно неко гласило пригуши или да неког новинара држи на сигурној дистанци. Станко Јешић је својевремено улазио у расправу са новинарима, говорио шта му се не допада, они су имали прилику да му узврате и да изнесу своје аргументе. Јешић је као предсеник СПС у Ваљеву имао јак ауторитет и био је један од ретких политичара с којим сте могли да урадите увек добар интервју, а да се он при томе не фемка и не тражи питања унапред. И Тони Блер је назвао британске  новинаре крволочним зверима, јер су му, како је рекао, загорчавали живот. Онда и он има право њима да каже шта мисли. 

Али, ако је градоначелник "поручио", како пише на једном о д тих портала, нешто о "маторим нероткињама", то свакако није у реду. Не пише у том тексту где је то градоначелник рекао, по коме је то поручио, када је то било, ако је било, а ми бисмо волели да градоначелник то никако и ником није поручио, због тих жена, због њега самог, а и због пристојности јавног живота у Ваљеву.

Шта би требало? Требало би, и крајње је време, да градоначелник одржи један снажан, запажен, програмски говор. У ваљевској чаршијској јавности превише се већ говори о инцидентима у којима је градоначелник актер, о наводно небитним путовањима која је предузимао и с ким их је предузимао, о гафовима  његових сарадника. Зато је градоначелнику потребан рез, пресецање таквих тенденција. То је најбоље учинити једним снажним обраћањем у коме би се грађанима рекло какво се Ваљево види кроз четири године, колико ће незапослених бити мање, да ли се рачуна с неким извесним инвеститорима, које ће саобраћајнице бити изграђене, шта ће се урадити за села, да ли ће се  помоћи свим угроженима и немоћнима,размишља ли се о побољшању свеукупних међуљудских односа (политика од тога не сме бити ослобођена), да ли ће се повећати шансе људи који су изван партија? Да се у том говору потврди градоначелникова предизборна порука да је улога политике да омогући да људи живе у слободи.

Знамо да је за видљив помак потребно одређено време. Градоначелник је на самом почетку мандата казао да је то годину дана. Међутим он ће и ту годину дана бити посматран не само оштрим, критичким очима, што би било у реду. Биће у том посматрању више од тога.  

Углавном, камен с поруком да је градоначелник недостојан функције је бачен у воду. Колико је концентричних кругова у јавности произвео и колико ће их још произвести није познато. Зато градоначелник то треба да пресече поменутим снажним, програмским обраћањем јавности. Да покаже да има план, да је посвећен озбиљном послу првог човека Ваљева. Овако ће губити време, круниће му се мало по мало ауторитет, развлачиће га на ситнице.   Градоначелник зна да говори, то је у прошлости више пута показао. Сада само нека буде конструктиван.

Мијо Стојкановић

.

.