Има томе две године како се десетак радника из Ваљева вратило из Русије преварени од послодавца из Србије. Међу радницима је био и младић од 19 година, још скоро дечак. Преварен је на првом животном кораку. Сетио сам се овог младића слушајући вести о хапшењима због примања мита, узимања провизије, фалсфиковања. Једни прокоцкају шансу, други не могу да је добију
Тада сам радио једну ТВ емисију. Желео сам да забележим шта се нашим радницима догађало у Русији. Нашли смо се на Градском тргу. Радници су говорили емотивно, љутито, убедљиво. Најчвршћи међу њима рекао је да то тако неће проћи. Постоје радници свесни себе и својих права и они ће наћи начина да наплате свој новац. И да овај непоштени послодавац то зна.
У групи радника био је и један деветнаестогодишњи младић. По изледу још је личио на дечака. Као најмлађи он је ћутао. На крају сам замолио и њега да нешто каже. Рекао је да је из околине Ваљева, да му је то био први одлазак у Русију, практично и први посао, да код куће има мајку и млађу сестру. И, ето, преварен је на првом кораку. Шта ће он даље мислити о људима, о праведности и какве су му шансе у таквом свету.
Други добију лепе прилике, као на тацни. Можда и превише прилика. И онда, по полицијској основаној сумњи, посежу за митом, провизијом, фалсификовањем. Шта такви људи мисле о друштву, држави, одговорности. Држава би, ако хоће да заиста буде држава једнака за све, морала да има обе слике пред очима. И слику преварених радника,, посебно овог још нестасалог младића, и слику ових којима добре прилике - у ситуацији када их многи стручни, посвећени, поштени тако тешко добијају - нису довољне. И да успостави правилан однос и према једнима и према другиам. Првима да помогне, друге да санкционише. Уколико им се кривица докаже, наравно.
Мијо Стојкановић
.