АКТУЕЛНО-ИСКЉУЧЕНО (139)
Potkategorije
На једном ваљевском порталу градоначелник је назван шерифом, не у смислу спровођења закона, увођења реда и безбедности у граду, већ у смислу бахатости и самовоље. При томе, написано је, градоначелник не ради ништа озбиљно, што је посао градоначелника, већ само приређује пријеме и отвара манифестације.Ипак, поштено би било рећи да је градоначелник тек месец и по дана на том месту и да су годишњи одмори у пуном јеку.
Оца Рафаила, игумана манастира Подмаине, код Будве у Црној Гори, слушало је у дворишту Духовне библиотеке "Свети отац Јустин", око 200 верника.Трибина се завршила у пола десет, а могла је трајати до поноћи. Одавно, тако убедљиво и тако непоколебљиво, у Ваљеву није сведочено о вредностима православља, наше Цркве, Аве Јустина и владике Николаја.
Драгослав Бокан у Духовној библиотеци "Св. отац Јустин"
У уторак је предавањем проф. Драгослава Бокана о “Светосављу као узору живота у данашње време”, отпочео 21. циклус Летњих саборовања у Духовној библиотеци “Св. Отац Јустин у Ваљеву.
Чак ни социјалисти својевремено са 36 од 51. одборника у СО Ваљево нису имали тако комотну позицију као што је има данашња власт у Ваљеву.
Припадници Министарства унутршњих послова у Ваљеву су, по налогу Основног јавног тужилаштва из Уба, ухапсили и одредили задржавање од 48 часова З.М.(1964) из Уба, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Фудбалски судија Ђорђе Мирковић: Младић који не губи време
Napisano Valjevska iskra
Ђорђе Мирковић је био најмађи судија у свим лигама у којима је судио. Сада суди у Зони Дрина. Почео је да суди са 16 година. Данас има 21. Намерава да стигне до Супер лиге Србије, па ако се коцке сложе, закорачи и на међународну сцену. Вредан је, озбиљан и културан.
Чак ни социјалисти својевремено са 36 од 51. одборника у СО Ваљево нису имали тако комотну позицију као што је има данашња власт у Ваљеву. Тада је СПС у Српском покрету обнове имао способне и љуте опоненете. И новинарство је било другачије него данас. У то доба, самим почетком деведесетих година, у Ваљеву је постојао значајан број образованих новинара с личним дигнитетом, који су знали правила професије и држали их се.
Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.
Члан Градског већа је одмах знао о коме се ради. Испоставило се да је мој познаник и његов добар познаник. Рекао је да мисли о нашем заједничком познанику, али да су лоши изгледи, недавно је у “Видраку” завршен конкурс за јавне радове. “Видрак” се, као што се зна, бави одношењем смећа и прањем улица. И за дипломираног агронома понестало је места.
“Жао ми је стално мислим на њега”, каже још члан Градског већа и деловао је искрено. Додаје потом да је наш заједнички познаник осетљив, достојанствен човек, пише песме и свира гитару и не може дуго да издржи да га позлеђују. У претходном предузећу где је радио на утовару и истовару робе, такође дуго није издржао.
“Баш ме чуди”, кажем, па смо се растали као два света.
Недавно сам био на једној свадби. Тачније, домаћин је сутрадан код куће приредио поново ручак за комшије и најближу родбину. Ручак се уз музику продужио до касних вечерњих сати. Служио је само један конобар. Стално је био у покрету. Полуживао је пиће, постављао сто, сервирао храну, склањао посуђе са стола.
Био сам у прилици да замолим да му се помогне. Одбио је. Рекао је да је солидно плаћен и да може сва на време да постигне. Заиста је заслужио сваки динар који му је плаћен.
Ових дана се пуно говорило о пропусту који је наш амбасадор у Бриселу Душан Лопандић направио поводом изложбе о кардиналу Алојзију Степинцу у седишту Европске уније. Амбасадор је макар две-три седмице знао да ће изложба бити одржана а о томе нијне обавестио Министарство спољних послова Србије. Због тога је опозван. Амбасадор је написао љутито писмо министру Ивици Дачићу, што је у дипломатији потпуно неуобичајено. Министар је потом иузјавио да је амбасадор Лопандић добар дипломата, али лош организатор, па зато све ради сам. Службеници амбасаде не раде ништа, ленствују у Бриселу. И због тога се амабасадору догодио озбиљан пропуст, па је опозван.
Ми смо у министровој изјави ухватили ту реченицу да службеници амабасаде ленствују и не раде ништа. Лепо се одмарају у престижном граду за високе плате.
Конобар је конобар; и он има породицу и мора напорно да ради да би је прехрањивао. Срећан је када има посла, знам да је у страху када ће опет испасти нешто, зато се труди из све снаге да би поново био позван на неко друго место.
Службеници по амбасадама су нешто друго: то су школовани људи, знају језике, амбасаде се налазе у главним градовима држава и тако то. Али ко им даје право да ленствују и да не раде ништа. Испада да је држава равнодушна и према конобарима и према службеницима амбасаде. Ако прве не може да растерети страха за егзистенцију, зашто ове друге, своје, не натера и да нешто раде за скупе паре. Какву то слику ствара о држави?
Мијо Стојкановић
.
Драги посетиоци,
полазимо од тога да су људи одувек имали потребу да знају шта се збива око њих, да на основу поузданих информација заузимају ставове и доносе одлуке.
“Ваљевска искра” има амбицију да читаоцима пружи поуздане информације, да их подстакне на размишљање и на усвајање вредносних ставова. Ми нисмо од јуче у новинарском свету Ваљева. Ако прелистате странице овог портала,(може ли се то тако рећи) стећи ћете увид шта смо и како смо до сада радили. Верујемо да ће то бити добра основа за будуће поверење. Настављамо тај рад, настављамо “Ваљевску искру,” на другачији, електронски начин.
Нисмо једини у Ваљеву. Ми ћемо се трудити да пишемо промишљено, истинољубиво и занимљиво.
С поштовањем,
Мијо Стојкановић, уредник “Ваљевске искре”
Опширније...
Падом Берлинског зида, 1989. године, симболичним почетком коначног урушавања друштвено – економског и политичког система названог социјализам упућенијима је постало сасвим јасно да ће га заменити капитализам, као систем који се у скоро свим дисциплинама које су биле окренуте тржишту показао успешнијим. Широке народне масе о долазећем систему знају тек толико колика им је била знатижеља и колико се из медија и филмова могло сазнати. Наравно, приказиван је онако како је диктирала дневна политика и идеолошке претпоставке. Значи, мало и конфузно.
Највеће градско насеље, Ослободиоци Ваљева, остало је без грејања.
Станари се жале да су им радијатори претходно неколико дана били млаки, али у градској “Топлани” демантују да је дошло до несташице мазута.
Лепо је недавно реко однедавни сарадник наших новина да је у Ваљеву створена лоша атмосфера у којој су одређени људи узели, неосновано, за себе право да ружно и ниско говоре о другима. При томе хотећи да провуку своје мишљење кроз тзв. утицајне кругове, установе и кроз јавност, колико могу допрети. Некако би крајња намера била да се не само о датој особи формира лоше мишљење и санитарни кордон, већ да и ви сами почнете сумњати у себе. Наш сарадник је закључио да упркос свему томе треба задржати самосвест и самопоуздање, па и одређену ведрину и оптимизам.