Бука и надменост. А нормалност?
Достојевски се са истомишљеницима побунио. Био је осуђен на смртну казну, па малтене испред пушчаних цеви одведен на осам година прогонства. У Сибиру се преумио. Схватио је да се појединци и друштво могу поправити само Христом и хришћанским начелима. Зато су га многи припадници тадашње руске "елите" истрајно мрзели. Због тога им се 1917. године и догодио сурови бољшевизам. који је људима забрањивао да покажу доброту и саосећање.
На многе у Србији данас, нас превасходно занима Ваљево, може се односити та ситуација о најбољим људима у најгорем социјалном положају. Ми немамо ауторитативно место које би успостављало где ко у јавном животу по критеријумима заснованим на вредностима припада. Онда се наметну бучни, разметљиви, осветољубиви, преамбициозни, себични, непрофилисани и диктирају тон јавном животу.И то траје скоро без отпора.
Чак се стиче утисак да људи показују лошије стране своје личности. Која је мера новинарства, рецимо, да ви својевремено нашег пристојног градоначелника, угледног лекара, млатите Палмом из Јагодине, као примером; да од каснијег руководства тек тако јавно тражите да пошаље неколико младих људи у Емирате да доведу ког шеика да овде штошта покупује, или да се да који милион евра кошаркашу у Москви да доведе макар једног руског олигарха у Ваљево.
Или да сваку идеју која се роди, ако не потиче од "наших", одмах баците у живи песак, а трудите се да градоначелнике што пре претворите у сенке, који онда обављају функцију без политичке снаге и ауторитета. Коме је у интересу да град има такве градоначелнике?
С друге стране политички преамбициозни људи, чим осете да им је власт на дохват руке, одмах се укруте, јављају се уздржаним климањем главе, без добар дан. А још нису ни дошли у прилику да нешто ураде за грађане, а камоли да су урадили. А они који јесу власт морају по свему давати пример: треба на самопрегор, али и на добро и на поштење да подстичу суграђане. Можете изградити пуно тога, али ако сматрате да морал треба да остане у цркви, а да у свету владају друга правила, онда нисте богзна шта урадили. Видећемо како ће се ови наши владати по овим питањима.
Онда то понижавање новинарства, од стране чак снажних предузећа, због, дословно ситниша, превазишло је сваку границу. На таквом односу ништа се неће побољшати.
То мора да се преокрене. Као што је Винстон Черчил рекао да катастрофалних ратова неће бити онда када стотине милиона људи у свету почну да мисле о добру. Овде код нас, за почетак, која хиљада људи. Неко мора да их покрене ка томе.
Мијо Стојкановић
.